Рибозом

Из пројекта Википедија

Рибозоми су мале сиве куглице на увећаној слици.

Цитоплазма је пуна малих честица, које на први поглед изгледају безлично, које се зову рибозоми. Иако на први поглед изгледају небитно, имају веома важну улогу, а то је синтеза протеина. Рибозоми који се налази у цитоплазмичном матриксу синтетишу протеине који ће да остану у ћелији након синтезе, док рибозоми који су закачени за плазматичну мембрану синтетишу протеине који ће након синтезе бити транспортовани ван ћелије. Облик сваког новог синтетисаног протеина зависи од секвенце амино киселина. Посебни протеини, звани молекуларни пратиоци, шаперони, помажу при савијању и увијању полинуклеотидног ланца који се састоји од великог броја амино киселина, и то увијање и савијање ланца одређује облика протеина.

Рибозоми прокариота су мањи од рибозома у еукариота. Они се често називају 70S рибозомима, и димензије су им око од 14 нанометара са 20 нанометара, и молекуларном тежином од 2.7 милиона, и саграђени су од подгрупа (субјединица):велике (50S) и мале (30S). S стоји за Сведбергову јединицу. Ова јединица представља коефицијент седиментације током центрифуге. Pибозоми еукариота су 80S и широки су око 22 нанометара.

Синтеза протеина у рибозомима обавља се када се они накаче на молекул информационе РНК (и-РНК). Ако се на један молекул и-РНК закачи већи број рибозома онда се образују полирибозоми (односно полизоми).