Микенска Грчка
Из пројекта Википедија
 |
Овај незавршени чланак Микенска Грчка, везан је за историју. Користећи правила Википедије, допринесите допунивши га. |
Микенска Грчка, последња фаза Бронзаног доба у античкој Грчкој, је историјски период Хомерових епова и многе друге грчке митологије. Микенски период је добио своје име по археолошком налазишту Микена у североисточној Арголиди, на Пелопонезу. Атина, Пилос, Теба и Тирин су такође значајни микенски градови.
Око 1400. год п.н.е. минојска цивилизација је почела да опада. Годинама Крит је трпео нападе Микенаца, народа са копна Грчке. Када више није могао да се брани град је Кносос је спаљен и освојен.
Микенци су били народ са копна Грчке. Њихов највећи и главни град звао се Микена. Микенци су били знатно мање цивилизованији од Минојаца, међутим минојска култура пренета је на копно и тамо унапређена. Из минојске културе настала је микенска. Микенци су градили велике палате, сахрањивали мртве у гробнице од камена, преузели су писмо од Минојаца и смањили број слова на 90.
Крајем XII века Микена је поражена од стране Дораца, народа којег није занимала култура, већ само уништавање и ратови.
