Мери Харис

Из пројекта Википедија

Мери Харис Џонс (1. август, 1830. – 30. новембар, 1930.), познатија као Мајка Џонс, била је познати амерички борац за радничка права и друштвени организатор. Рођена је у Корку у Ирској. Њена породица се преселила у Торонто, Канада, 1835, кратко након што су Британци обесили њеног деду за учешће у ирској борби за национална права. Када је завршила школовање, радила је као учитељица и кројачица у Сједињеним Државама. Синдикате је упознала преко свог мужа, Џорџа Џонса, значајног члана синдиката металских радника.

Две важне тачке у њеној каријери биле су смрт њеног мужа и четворо деце током епидемије жутице у Тенесију 1867, и губитак комплетне имовине у Великом пожару Чикага 1871. Принуђена да се издржава, прикључила се друштву "Витезови рада" из ког је потекло удружење Индустријски радници света (Industrial Workers of the World - IWW), коме је она помогла у оснивању 1905. Била је активни организатор и просветар у штрајковима у целој земљи, а посебно је била активна са Уједињеним рударима (United Mine Workers - UMW) и Социјалистичком партијом Америке. Као организатор синдиката постала је чувена по организовању жена и деце штрајкача у демонстрацијама за њихову добробит.

1903. организовала је децу која су радила у млиновима и рудницима у "Дечији крсташки поход" - марш од Кенсингтона у Пенсилванији до градића Ојстер Беј ("залив шкољки") у држави Њујорк - дома председника Теодора Рузвелта. Транспаренти су били исписани паролама "Хоћемо време да се играмо!" и "Хоћемо да идемо у школу!". Иако је председник одбио да се сретне са протестантима, инцидент је довео питање дечјег рада у врх јавног интересовања.

1913, током протеста у Западној Вирџинији, Мајка Џонс је ухапшена и осуђена, заједно са другим синдикалним вођама, за конспирацију ради убиства, након организовања још једног дечијег марша. Већ осамдесеттрогодишња старица је ускоро ослобођена уз затвора, након што је Сенат САД наредио истрагу о условима рада у рудницима угља. Неколико месеци касније у Колораду, помогла је да се организује протест тамошњих рудара угља. Поново је ухапшена, и након неколико месеци у затвору депортована.

1924, 94 године стара Мајка Џонс је била на суду поново, овај пут под мешовитом оптужбом за креирање и преношење клевета и јавну увреду. 1925, Чарлс А. Алберт, издавач Чикаго Тајмса, добио је невероватних 350 000 долара одштете.

Почетком 1925, неукротива Џонс је одбила напад двојице давитеља који су провалили у кућу пријатеља код којих је боравила. После кратке борбе, један нападач је побегао, а други је био озбиљно повређен. Рањени нападач, педесетчетворогодишњи Кит Гегни, је касније преминуо од повреда које му је задала Џонс које су укључивале тешке повреде главе задобијене ударцима црних кожних чизама Џонсове. Полиција ју је одмах ухапсила, али је ускоро пуштена када је установљено да су нападачи били сарадници значајног локалног привредника.

Мајка Џонс остала је синдикални организатор и у току својих деведесетих година, и наставила да прича за синдикат скоро до свог стотог рођендана. Убрзо пошто се званично повукла у пензију, са 95 година, објавила је своје виђење својих искустава у радничком покрету у својој аутобиографији (The Autobiography of Mother Jones (1925).

Данас је многи људи препознају по америчком часопису Mother Jones, који се бави виђењима социјалних проблема које је поставила Мајка Џонс.