Мекдонел Даглас ДЦ-10
Из пројекта Википедија
Мекдонел-Даглас ДЦ-10 (McDonnell Douglas DC-10) je тромоторни млазни широкотрупни авион. Први прототип је полетео 29. августа 1970. а у саобраћај је ушао следеће 1971. године. Последњи ДЦ-10 произведен је 1988. а производња је окончана са 446 произведених комада.
Конкуренти су му били Ербас А300 и Локид Л-1011 Тристар. Наследник био МД-11.
Авион је продаван у четири цивилне верзије: ДЦ-10-10, ДЦ-10-15, ДЦ-10-30 и ДЦ-10-40 (првобитно носила име ДЦ-10-20). Верзија ДЦ-10 која носи ознаку КЦ-10 је прављена као војни танкер за допуну горива борбених авиона у ваздуху. Све верзије су биле истих димензија али различитих перформанси и намена. Сврштава се у широкотрупне авионе као Боинг 747 или Локид Л-1011 Тристар.
Типична карактеристика овог авиона, као и његовог наследника, је трећи мотор уграђен у вертикалном стабилизатору на репу. Од Локида Л-1011 Тристар, који је исто тромоторни авион, се разликује по излазу трећег мотора који је комплетно изнад репа. Код Локида је млазни улаз трећег мотора на почетку вертикалног стабилизатора, док је излаз у самом репу.
Скоро све путничке авио-компаније су већ повукле ове авионе из употребе и замениле их новијим моделима али теретна верзија је још увек доста популарна.
Јат је између 1978. и 2005. имао укупно 9 авиона овог типа у својој флоти (али никада више од 5 истовремено). Због свог капацитета као и долета авиони ове врсте се користе за интерконтиненталне летове.
Спецификације (за DC-10-30):
- Посада: 3 (пилот, копилот и инжењер лета)
- Капацитет: од 250 до 380 путника у зависности од конфигурације
- Дужина: 55,5 m
- Распон крила: 50,4 m
- Висина: 17,70 m
- Површина крила: 367,7 m²
- Тежина празан: 121.198 kg
- Максимална тежина: 263.085 kg
- Мотори: 3x General Electric CF6-50A са потиском од 218 kN
- Максимална брзина: 982 km/h
- Долет: 12.055 km
- Плафон: 12.000 m
