Кублај кан

Из пројекта Википедија

Кублај кан (1215-1294.) последњи Велики кан монголског царства (1260-1294.) и оснивач и први цар (1279-1294.) кинеске династије Јунан.

[уреди] Рани живот

Кублај је био унук Џингис кана. Његов брат Монгке је 1251. постао кан, а он је добио на управу јужне територије монголског царства. Монгке је 1258. дао команду над источном армијом са задатком да му помаже у нападу на Кину. Монгке умире 1259., али и поред братовљеве смрти Кублај наставља са ратом. Ускоро после тога добија вест да се његов млађи брат прогласио за кана. Кублај брзо склапа мир са Кином и враћа се у Монголију. Како су се и он и његов брат прогласили за кана 1260. године долази до рата и након три године Кублај односи победу.

[уреди] Монголско царство

За време његове владавине царство је подељено у четири каната који су сваки имали свог посебног кана под врховном влашћу великог кана. У Русији Златна хорда, Илканат на блиском истоку, Чагатај канат у западној Азији, док је Кублај за себе задржао Монголију и касније Кину. За време Кублај кана монголско царство је добило своје највеће границе освајањем Кине које је завршено 1279. године коначном победом над династијом Сонг.

[уреди] Кинески цар

Кублај кан је 1271. године званично основао династију Јуан и за главни град прогласио Пекинг. Да би ујединио Кину покренуо је велику офанзиву против остатака држава династије Сонг, коју је коначно освојио 1791. године. За време његове владавине дошло је до економског раста поправљањем великог канала и ширењем мреже путева. Марко Поло је посетио његов двор 1270. године. Освојио је Јунан и Кореју и водио неуспеле походе на Јапан, Бурму, Вијетнам и Индонезију.