Коарктација аорте

Из пројекта Википедија

Коарктација аорте приказана магнетном резонанцом, на нисходном делу аорте (иза аортног лука) види се сужење аорте које износи само 5 mm и пречнику

Коарктација аорте је патолошко сужење аорте на месту преласка аортног лука у нисходну аорту, најчешће после издвајања леве подкључне артерије. На овом месту се и физиолошки налази сужење аорте, тако да је њен пречник у сужењу око 20 mm. Код коарктације аорте је пречник још мањи, свега око 3-5 mm. Патолошко сужење аорте је у облику набора и налази се на задњем заду насупрот дуктусу артериозусу.

[уреди] Подела

Постоји дечја форма и форма код одраслих (адултна форма). Од великог је значаја не само за поделу, већ и за преживљавање је положај сужења у односу на дуктус артериозус.

• Дечја форма Сужење лежи директно насупрот и мало изнад дуктуса артериозуса. Често је повезана са Тарнеровим синдромом. Како дуктус аретриозус пренатално повезује плућну артерију са аортом, а крв се креће из плућне артерије у аорту. У случају сужења аорте, њен део испод сужења се највећим делом снабдева крвљу управо преко дуктуса. Ово снабдевање је пренатално (пре рођена) сасвим задовољавајуће, тако да се нови, колатерални крвни судови аорте који би могли да премосте њено сужење не развијају. Проблеми настају после рођења, када се у највећем броју случајева затвара дуктус артериозус, па због сужења и прекида свог главног снабдевача, део аорте испод стенозе (сужења) прима врло мало крви. Може се јавити и кардиогени шок, инсуфицијенција срца...

• Адултна форма Сужење аорте лежи испод дуктуса артериозуса. Услед тога се јавља смањено снабдевање крвљу дела аорте испод сужења (и поред тога што део крви протиче пренатално преко дуктуса, јер се сужење испод њега) што подстиче развој, заобилазних, колатералних крвних судова, којима се обилази сужење.

[уреди] Симптоми

У делу аорте изнад сужења је крвни притиск висок, док је испод сужења низак. Како горњи део аорте (изнад сужења) снабдева крвљу горње екстремитете и главу на овим деловима тела је притисак висок, док је на дољим екстремитетима низак. Развија се и колатерална цркулација, којим се обилази сужење. Најчешће су то артерија мамарија (лат: a. mammaria) и међуребарне артерије (лат: aa. intercostales).

Повећан крвни притисак (хипертензија) у горњој половини тела изазива главобољу, несвестицу, крварење из носа, пулсирање. Особе су због развијене горње половине тела псеудоатлетски грађене. У доњим екстремитетима јавља се слабост, болови у току напора (клаудикацио интермитенс-лат: claudicatio intermitens). Такође је и снабдевање унутрашњих органа доње половине тела као нпр. бубрега, јетре... смањено.

Притисак крви је на доњим екстремитетима код ове болести доста мањи него на горњим (може бити чак и за 80 mm Hg мањи него на горњим екстремитетима). Може доћи и до разлике у притиску између десне и леве руке, ако се сужење јавља пре издвајања леве потклључне артерије, која снабдева леву руку крвљу. Стопала су хладна, а руке топле. Чује се и систолни шум срца и са задње стране тела између лопатица. Услед притиска поменуте колатералне циркулације међуребарних артерија могу се јавити и усеци на доњим странама ребра.

Сужење се може кориговати операцијом или дилатацијом (проширењем) помоћу балона.

[уреди] Види још

• Дуктус артериозус
• Аорта
• Аортни лук
• Хипертензија
• Урођене мане срца

[уреди] Литература

• H.Renz-Polster S.Krautzig J.Braun Basislehrbuch Innere Medizin Urban&Fischer ISBN 3-437-41052-0

[уреди] Спољашње везе

• med.umich.edu ((en))

Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење у вези са темама о здрављу (медицини).