Заим Имамовић
Из пројекта Википедија
Заим Имамовић (Мркоњић Град 26. август 1920 - Сарајево 2. фебруар 1994), је био један од највећих извођача севдалинке.
Заим Имамовић је рођен 26. августа 1920. године у Мркоњић Граду, а неко време живио је у Травнику. Након годину дана са својим родитељима прелази да живи у Травник и настањују се на периферији званој Бојна Ту је провео петнаестак година, док се 1936. године није настанио у Сарајеву, где је провео већи део свог живота,а повремено је одлазио у Почитељ на имање, у своју викендицу. У Сарајеву је учио текстилни занат, а помало је свирао на дворедној хармоници коју му је отац купио.
Његов брат Хаџе и сестра Ђула у то вријеме били су чланови МКУД ”Гајрет”. Повели су једне вечери и Заима на пробу, гдје је хоровођа Цвјетко Рихтман пристао да чује Заима како пјева и одмах га задржао. Текстилни занат je напустио у јесен 1939. године. Поред пјевања у хору наступао је на забавама Друштва пратећи се сам уз хармонику. Права његова каријера почиње 10. априла 1945. године, када је Радио Сарајево почело са радом. Тада су многе емисије ишле ”уживо” јер се оскудијевало са техником и опремом. Заим се представио са три песме: ”Гледај ме драга”, ”Мујо кује коња по мјесецу” и ”Коња водим, пјешке ходим”.
Његова популарност се повећала у то време и говорено да је најбољи извођач севдалинке свог времена. Неке од његових најпопуларнијих севдалинки су: "Хај, Мошчанице водо племенита", "Од како сам севдах свезо", "Окрени се низ ђул-башчу", "Хај, садих алму на сред Атмејдана", "Ја загризох шаренику јабуку", "Ђул Фатима по ђул-башчи шеће", "Хај, бејтуране, аман, Бог т’ убио гране", "Снијег паде друми западоше", "Кад пухнуше сабах-зорски вјетрови".
Наступао је на многим фестивалима у бившој Југославији и добио многе награде.
Иза њега су остали кћи Јасминка и син Неџад (познати гитариста и пјевач). Умро је у Сарајеву 2. фебруара 1994. године.
