Драгобраћа
Из пројекта Википедија
Драгобраћа је насеље која припада градској општини Станово у оквиру Града Крагујевца.
Садржај |
[уреди] Становништво
Становништво Драгобраће је расло услед развоја Крагујевца, да би данас становништво било увећано и услед досељавања интерно расељених лица са Косова и Метохије. Подручје месне заједнице Драгобраћа, по попису 2002. године има 2.356 становника (са расељеним лицима) и апсолутну већину представљају Срби. Просечна старост је око 40 година. 1991. године било је 17% аграрног становништва. Најстарије становништво је досељено из Рашке области, са Косова и из Старе Херцеговине и Црне Горе.
[уреди] Географија
Постоје различита тумачења у вези имена места: да је добило име по драгој браћи или по оснивачу неке породице Драгобрату. Насеље се налази на 257 m надморске висине, а географске координате насеља су 43°58' северне географске ширине и 20°49' источне географске дужине. Подељено је на 4 дела: Варјаче, Брђане, Слану Бару и Пирево. У насељу, у његовом јужном делу, на врху Кременац, се налази викенд насеље Баре. Насеље је физиономски срасло са Крагујевцем, али и са суседним селима: Ђуриселом и Голочелом. Површина катастарске општине је 703 ha, а унутар атара протиче Лепеница, пролази магистрални путни правац Крагујевац- Краљево, железничка пруга Лапово - Краљево на којој је и железничка станица Драгобраћа, а која је и основа будуће градске железнице до Кормана. Предвиђена је изградња и Јужне обилазнице око Крагујевца која ће пролазити кроз Драгобраћу. Околна насеља су Вињишта, Голочело, Ђурисело, Дреновац и Крагујевац (насеље Корићани). Савремене тенденције у развоју места су такве да се врши диверзификација на два дела: део око магистралног пута, који све више поприма урбане елементе и сеоски део изнад железничке пруге.
[уреди] Историја
Драгобраћа је настала 1804. године, тако да спада у млађа насеља у Србији, мада су у суседном насељу Голочелу откривени трагови живота из Бронзаног доба.
[уреди] Култура и институције
Од културних институција насеље има: осмогодишњу основну школу "Милоје Симовић" коју похађају ученици и из околних села: Дреновца, Ђурисела, Голочела, као и Крагујевца (насеље Корићани) и села из суседне општине Кнић: Вучковице, Љубића, Суморовца; библиотеку Божана Прпић Варјачић, дом културе, спортско-рекреативни центар Драгобраћа. У насељу су и месна канцеларија, пошта, земљорадничка задруга и црква. После II светског рата ово место је једно кратко време било и седиште истоимене општине. У хијерархијком рангу мреже гравитационих центара Драгобраћа је дефинисана као гравитациони центар IV степена, који је у висини ранга мањих општинских центара у Србији.
[уреди] Привреда
У месту се налази више приватних привредних објеката, а део становништва се бави пољопривредом. Од рудних богатстава има налазишта угља и камена на брду Кременац.
