Дабог

Из пројекта Википедија

Готово ништа везано за веру Старих Словена се не може са сигурношћу тврдити, већ све спада у домен научних теза.

Дабог је словенски бог који даје живот Земљи, јер је истовремено бог Сунца (сунчеве топлоте) и кише који су најважнији услови за опстанак људи. Он је истовремено и бог подземног света и родоначелник Словена (људи). Дабог је према усамљеном тумачењу Веселина Чајкановића био и врховни бог Срба.

[уреди] Имена

Појављује се већи број варијација његовог имена, али се већина научника слаже да сва та имена указују на истог бога.

Дајбог - Дај Боже.
Дажбог,Даждбог - од старословенске речи дажд тј. киша (даждевњак).

Сматра се да су од његовог имена настали ликови Дабо, Даба и Хроми Даба из народних предања која означавају зле људе.

[уреди] Особине

[уреди] Бог Сунца

Дабогу се приписује улога бога Сунца јер се у многим словенским преводима грчких списа током средњег века име бога Хелиоса (грчки бог Сунца) преводило именом Дабог.

Дабога не треба строго тумачити као бога Сунца већ више као бога сунчеве топлоте која даје живот Земљи (и самим тим благостање), због чега му се приписује и да је бог ватре.

[уреди] Бог Кише

Ова улога произилази из једне од варијација његовог имена (Даждбог).

[уреди] Бог Подземног света и Врховни Бог Срба

Веселин Чајкановић је у првој половини XX века изнео ову врло храбру тезу којом се након њега нико није бавио нити је покушао да је уклопи са осталим тезама.

Чајкановић из обиља народних предања и веровања јасно извлачи да се име Дабог скоро увек користи за неко зло биће, а често и за самог ђавола (Дабог се наводи и као краљ ђавола) долази до два могућа закључка:

Дабог је био бог подземног света зато је поистовећен са ђаволом.
Дабог је био Врховни Бог Срба због чега је морао бити деградиран у ђавола.

Анализирајући његове особине у народним предањима (види Изглед Дабога), Чајкановић закључује да је он без сумње хтонско божанство, на основу чега га поистовећује са словенским богом мртвих.

Посматрајући српску народну веру, Чајкановић закључује да је она претежно хтонска (Крсна Слава, обичаји око Божића, падање светог Николе и светог Саве у зиму...) што би морало да значи да је и врховни бог хтонско божанство, па би то онда морао бити Дабог.

[уреди] Родоначелник Словена

У многим списима се Словени називају Дабоговим унуцима, што би значило да воде порекло од Дабога, јер је у то доба било врло ретко да унук упозна деду и то је изгледало као веома дуг временски период.

Из Слова о полку Игорову:

Тад за доба Ољега Злославића

сејала се и бујала кавга свуда, гину благо Дажбогових потомака, у бунама кнежевским век се људски поскраћива

Из Велесове књиге*:

Јер од Дајбога происходимо и постасмо славни

за коју германски орјентисани историчари тврде да је фалсификат јер забога Словени нису имали писмо пре св. Браће што је апсурд и јер је Црноризац Храбар својевремено записао да су се пре него што су св. Браћа саставила глагољицу Словени за писање користили „чртама и резама“,а сем тога германски хроничар Титмар наводи да су на Словенским идолима била урезана њихова имена.

[уреди] Изглед Дабога

Дабог је замишљан као старац, одевен у медвеђу или неку другу животињску кожу (како је тада већина била одевена), са штапом у руци којим помаже зато што је хром. Најчешће је у пратњи црног пса односно вука који је такође хром, а често је и на белом коњу.

Понекад су и он и вук били слепи на једно око.

Вук односно пас представља његов првобитни тј. животињски облик који је након преласка на антропоморфни изглед бога наставио да постоји заједно са новим облик као најближи слуга, а не ретко и као изасланик.