Лада

Из пројекта Википедија

Овом чланку или једном његовом делу је потребно сређивање.

Оно подразумева категоризацију, унутрашње повезивање, разламање текста и слична уређивања, како би се добио квалитетнији чланак.

Погледајте како се мења страна за помоћ, или страну за разговор. Уклоните ову поруку када завршите.

Лада, или познатија у Русији под именом ВАЗ (Volzhsky Automobilny Zavod, Волжски Аутомобилски Завод), је најпознатија руска фабрика аутомобила и такође фабрика са највећом производњом аутомобила у Русији (600-700.000 аутомобила годишње). Лада је такође најпродаванији бренд у Русији, најпре због ниске цене и квалитета израде који је за нијансу бољи од осталих руских произвођача. Производне линије АВТОВАЗ-а и велики део технологије су деривати технологије Фијата. Назив Лада на руском језику значи "мала", "љупка", па би се лако аутомобили овог произвођача могли назвази "љупки аутомобили" или "мали аутомобили".

Фабрика је основана давне 1966. године, одлуком Савета Министара СССР-а (Совјетског Савеза), који је одлучивао о градњи нових фабрика аутомобила. Овај договор о оснивању нове фабрике склопили су Министар Совјетске аутомобилске индустрије А.М. Тарасов и управни директор Фијата Виторио Валета (Vittorio Valletta). Фабрика ВАЗ је једна од највећих совјетских градитељских подвига: производна линија је дугачка око 270 километара, а фабрика запошљава 180.000 људи. После само две године, 100.000 аутомобила је произведено, зато што је производња почела док се фабрика још увек градила!

1970. године започела је производња, и то руске верзије Фијата 124, који је назван "Жигули", са фабричком ознаком 2101. Ово је аутомобил који је за русе важио као "народни аутомобил", налик Цитроену 2ЦВ у Француској или Фолксваген Буба у Немачкој. И до дана данашњег, са неким благим изменама (модел ВАЗ 2107 са мотором од 1700 кубика и директним убризгавањем), овај модел се и даље производи и даље је најпродаванији у Русији. То показује колико је овај модел битан за руско тржиште, најпре због своје ниске цене и једноставности изведбе, а стога и једноставности поправке. Модел се производи са мотором у опсегу од 1200 кубика (60 коњских снага) до 1700 кубика (80кс).

Од овог модела, руски произвођач је такође направио пикап верзију, а од скора је направљена и дизел верзија са мотором од 1500 кубика (53 коњских снага) инспирисан моторима Фолксваген Голфа са дизел мотором. Ово је први икада руски "дизелаш", направљен 20 година након немачког модела. Модел 2101 је такође био успешан као рели или тркачки модел који је први пут направљен 1975. године, са мотором од 1300 кубика и 135 коњских снага, док су такође били реализовани модели са моторима од 1600 кубика и 150 коњских снага. Рели верзија је имала мотор са турбо погоном од 1800 кубика и 16 вентила, такозвани ВАЗ 2105 Т-16 са 240 коњских снага. Жигули је очигледно био основа аутомобилске културе у Русији, током свог животног века од чак 30 година.

Ипак, своју славу у Европи Лада је стекла моделом ВАЗ 2121, који је и у Србији познатији као "Нива" (назив "Нива" на руском значи "поље"). Први теренац ове фабрике приказан је 1976. године и одликовале су га оригинална техничка решења за то време, као што су стални 4x4 погон (стални погон на сва четири точка), који су у то време имали само Ренџ Ровер и још покоји модел и конструкција шасије без оквира (као што су имала већина возила предвиђена за пут). Нива се, због своје запремине мотора и облика и конструкције шасије може дефинисати као један од првих СУВ (SUV, Sport Utility Vehicle) модела, али са карактеристикама и могућностима правог теренца (5+5 мењач, диференцијал са блокирањем задњих точкова). Нива је својим особинама освојила поштовање и срца многих у светској аутомобилској сцени, захваљујући својим теренским способностима. Први пројекат Ниве је завршен 1971-1972. године када су напрабљена два прототипа са платненим кровом (слично војним возилима), опремљени са Фијатовим мотором од 1300 кубика. Након неког времена, нова и модернија каросерија је направљена и одабран је мотор од 1600 кубика. Током лета 1973. године, обављене су тест вожње у Узбекистану, уз помоћ УАЗ-ових инжењера. Вођа пројекта Нива био је Владимир Сергејевич Соловев, док је главни инжењер био Валериј Павлович Семушкин. Нива је у Србији врло популарна као возило које може да издржи све услове вожње а може да послужи и за угодна путовања. Клуб љубитеља Ладе Ниве је један од доказа да је овај модел достигао култни статус код нас.

Од модела Нива, врло су интересантне војне изведбе овог возила, као што је амфибијска војна верзија ВАЗ 2122, позната као "Река", која је имала ојачану конструкцију и, помало чудно, мотор од 1300 кубика који је био дериват мотора из модела 2101 (60 коњнских снага, 115км/ч), уместо оригиналног мотора од 1600 кубика и 76 коњских снага. Модел је могао да зарони у воду брзином од 9км/ч. Прототипи, креирани крајем 70их све до 1988. године у више различитих конструкција, прошли су са успехом војне тестове, али Совјетска Црвена Армија, као главни купац ових модела је већ увелико била у кризи, па модел "Река" никада није ушао у производњу.

Нива је даље еволуирала, са кабриолет верзијом која је направљена прво за европско тржиште. 1993. године, Нива је доживела промене, као што је повећање запремине мотора на 1700 кубика, мотор је опремљен са системом за убризгавање горива у једној тачки (single-point injection), контролна табла је промењена, такође и су промењена задња врата и задња светлосна група. 1994. године, конструисана је верзија са дужим међуосовинским растојањем, под ознаком ВАЗ 2131. Овај модел је у понуди и са мотором од 2000 кубика и 100 коњских снага.

Током 1980их година, Нива је имала више запажених успеха у међународним такмичењима. Француски увозник, Лада-Пох, припремио је снажну верзију под именом "Нива Прото" за тешки Париз-Дакар рели. Иако је аутомобил био поприлично другачији од стандардне верзије, са шестоцилиндричним Поршеовим мотором који је био смештен позади, био је више пута близу победе. Тим Бријавојн/Делер (Briavoine/Deliaire) је 1981. године прошао трећи кроз циљ (прво место је изгубљено због поквареног хладњака), 1982. и 1983. године освојено је друго место, а тим Лартиг/Жиро (Lartigue/Giroux) је 1986. године освојио четврто место. Још више, током година, више Нива у приватној режији су заузимале доста добра места на овом такмичењу, скоро све опремљене са стандардним мотором.

1984. године, лада је представила свој нови модел "Самара", први модел ове фабрике са погоном на предње точкове. За производњу овог аутомобила, представљене су аутоматизоване линије за склапање аутомобила. Мотори (1100, 1300, 1500, 1600 кубика) имају нови систем дистрибуције снаге преко гумених каишева, уместо класичних ланаца; карбураторски систем и мењачки систем је развијен у сарадњи са Поршеом. Развијене су хечбек верзије са троје и петоро врата, а последња верзија креирана је била седан верзија са четворо врата. Касније, седан верзија је прва рестилизована да би се такође и остали модели са троје и петоро врата до 2002. године у потпуности рестилизовани. Самара је у Србији била изузетно популаран модел и врло се често продавала.

Једна од врло снажних верзија је била Самара Т3, која је освојила Фараон Рели у Африци. Али ова верзија није имала толико Ладиних делова; била је погоњена Поршеовим шестоцилиндричним мотором од 3600 кубика са 300 коњских снага. Каросерија је била израђена од пластичних панела нашрафљених на цевасти оквир; огибљење је конструисао Тупољев, позната руска фирма у аеронатичарској индустрији. Самара Т3 је такође била трећа на Париз-Дакар релију 1990. године, коју је возио легендарни возач Формуле 1, Џеки Икс (Jacky Ickx), а 1991. такође на овом релију Дидије Оријол (Didier Auriol) је освојио пето место. 1990. године на Тунижанском релију, освојила је друго, треће и четврто место са возачима Патриком Тамбејом (Patrick Tambay), Џекијем Иксом и русом Тумапијавичус.

1987. године, Лада је лансирала нови модел, ВАЗ 1111 "Ока", мали градски аутомобил. Овај модел, конструисан у сарадњи са Фијатом, је развијан у производњи са још једном фабриком КамАЗ. Ока има изглед сличан Фијатовом Ћинквићенту (Cinquecento), али има у потпуности другачији мотор, увек двоцилиндричан (од 650 и 750 кубика), који је уствари Самарин мотор конструкцијски "пресечен" на пола. Новији мотори, троцилиндрични, били су такође конструкцијски наслеђени од Самаре (820 кубика, 40 коњских снага). Ока никада није достигла успех осталих Ладиних модела, иако је циљала својом ниском ценом ниже друштвене слојеве. Ипак, ти људи су за сличне новце могли да имају Жигули, тј. Ладу 2101.

1990-91. године, фабрика у Тољатију је лансирала прототип под именом "Катран 1.6и", купе двосед. Креиран је модел у природној величини, који је тестиран у аеродинамичном тунелу како би се отклониле недостаци. Ипак, овај модел никада није у потпуности реализован, иако је био основа за нови модел, Лада 110, први модел произведен након распада Совјетског Савеза. Тек 1995. године, друга генерација Лада аутомобила са погоном на предње точкове је представљена: ВАЗ 2110, тј. Лада 110 или такозвана "десетка" на српском тржишту. Аутомобил је има много модернији изглед од Самаре, али поприлично неинвентиван, односно сличан аутомобилима који су већ у то време били застарели. Мотори са 16 вентила су представљени, деривати четвороцилиндричних Самариних мотора од 1500 кубика. Коначно, производња је почела 1998. године, само са моторима са 8 вентила, доок су мотори са 16 вентила почели да се уграђују тек 2000. године. Задње огибљење било је у потпуности ново, са независним двоструким "рукама". Али, одлагање производње је било превелико, пошто је прва верзија почела давне 1990. године.

Нажалост, поузданост ранијих верзија овог модела је била изузетно велика мана, нарочито модела са 16 вентила, али су новији модели доста унапређени. Од основног модела ВАЗ 2110, реализовани су модели ВАЗ 2111 (караван верзија) и ВАЗ 2112 (хечбек модел, наследник Самаре са петоро врата). Такође, реализована је и продужена верзија са дужим међуосовинским растојањем, под именом Лада "Конзул". Касније је реализована и седан-купе варијанта са троје врата, да би се напослетку реализовао и хечбек модел са троје врата, наследник Самаре са троје врата. У Србији Лада 110 је била најоптималније решење код људи који су тражили робусност, издржљивост за не баш толико велику цену. Ипак, све већи захтеви за смањењем загађења средине, довели су до тога да су од мотора са Еуро 2 стандардом, Ладе 110 имале мотор прво са Еуро 3 а од скора и са Еуро 4 мотором, што је знатно повисило цене возила. Овакав тренд није нешто што је било карактеристично за Ладе у Србији, где се ипак навикло да су ова возила јевтина и за куповину и за одржавање.

На наследника Ладе Ниве чекало се скоро 15 година. Прототипи наследника креирани су између 1997. и 2001. године. Изглед је много пријатнији, иако се испод хаубе још увек налазе мотори из претходне генерације од 1700 кувика. 2002. године, нови модел Ниве је ушао у производњу реализован у сарадњи АВТОВАЗ-а и Џенерал Моторса, да би се на неким тржиштима брендирао као Шевролет Нива. Ипак, овај модел је изузетно редак на нашем тржишту и скоро да се не може видети на улицама.

На бази Ниве, креиран је мини-вен ВАЗ 2120 "Надешка", са погоном на сва четири точка. Модел је лансиран 1996. године, па је стога и изглед аутомобила застарео. Ипак, аутомобил је рестилизован и тренутно се производи, али га нема на нашем тржишту.

Последњи лансиран модел, "Калина", приказан је на Салону аутомобила у Москви 1999. године. Аутомобил има исти мотор као и Лада 110 (1500 кубика, 8 вентила 71 коњска снага или 16 вентила 90 кс), али је производња опет каснила. Реализоване су везије хечбек са 3 и 5 врата, као и седан верзија. Напослетку, 2001. године коначно је лансирана Калина, са промењеним предњим и задњим делом. Почетна цена која на домаћем тржишту нешто изнад Ладе 110, не даје изгледе за добре продајне резултате. Ипак, остаје да се види шта ће бити са овим моделом на домаћем тржишту.