Веб прегледач

Из пројекта Википедија

Веб прегледач (web browser, Internet browser) је програм који кориснику омогућује преглед веб страница и мултимедијалних садржаја везаних уз њих. Из једног од њих тренутно читате овај текст.

Најпопуларнији прегледници данас су:

Firefox - бесплатан прегледник отвореног кода
Mozilla - именом Mozilla данас називамо спој Firefox-а и Thunderbird-а
Opera - бесплатан прегледач затвореног кода компаније Опера
Internet Explorer - бесплатан прегледач затвореног кода компаније Микрософт

Сви наведени су графички програми (тј. осим текста могу приказивати и визуалне садржаје). Осим графичких постоје и текстуални прегледачи који могу приказивати само текст (нпр. "links" и "lynx") и специјализовани говорни прегледачи какве могу користити слепе особе.

[уреди] Историја веб прегледача

HTML као мета-језик којим се хипертекстуални документи могу описивати је измислио Тим Бернерс-Ли (делатник CERN-а) 1990/1991. године. Први прегледачи су били строго текстуални, а велику промену је 1993. године донио NCSA Mosaic - који је изворно био UNIH апликација али је убрзо пренет и на друге оперативне системе.

1994. године је Марк Андресен (водитељ пројекта NCSA Mosaic) покренуо властиту фирму - Netscape и издао Netscape Navigator. Убрзо након тога је и Микрософт избацио Internet Explorer (IE) - чиме је започет рат прегледача. Захваљујући чињеници што је IE долазио прединсталиран са Виндоусима Микрософт је успео постићи да се данас користи у више од 80% рачунара.

Нетскејп је одговорио тако што је изворни код Нетскејпа претворио у отворени код (тј. open source), но то није успело зауставити опадање заступљености тог прегледача. Ипак, из тог потеза се развио веб прегледник којег данас већина стручњака држи као најбољег и најсигурнијег - Mozilla и његових изведеница као што је Firefox.

Од текстуалних прегледника још увек се, иако у врло малом постотку, користе Lunx и Links.

На Линуксу је популаран још и Conqueror, а на Macintosh ОS X се често користи Сафари.