Антихрист

Из пројекта Википедија

Антихрист је израз за противника Исуса Христа који је оличење зла и инкарнација сотоне који категорички одбија истину. Антихрист може бити особа, организација, покрет, влада итд. Израз антихрист се по први пут се спомиње у Новом завјету у Jeванђељу по Ивану апостолу. Током времена кроз Средњи вијек овај појам се користио за противнике Католичке цркве, и касније се овај појам распространио у свим хришћанским заједницама као појам за противнике хришћанских цркава као и придјев за нехумане владаре и државнике. По Нострадамусу антихрист је има велики значај јер по његовим предсказањима постојаће 3 антихриста: од којих је први: Наполеон Бонапарта а други Адолф Хитлер, трећи антихрист још није познат јер његовом појавом на свјетску сцену означиће почетак краја свијета. У популарној култури антихрист се користи у многим новелама и филмовима (нпр. филмови из серијала Омен). Антихрист је такође позадина многих конспирацијских теорија, а након појаве Осама бин Ладена и терористичког напада на Њујорк 11. септембра 2001, приче о антихристу добијају на снази.

[уреди] Порекло и значење

Реч Антихрист је преузета из Грчког αντίχριστος, што буквално значи "уместо Христа".

У хришћанству, антихрист је особа, слика особе или нека друга појава која је оличење зла и супротстављена истини, која се поставља као потпуно добра и верна истини.

У Новом завету, овај термин се користи у посланицама апостола Јована, и ту напросто значи „онај који пориче Христа".

-Дјецо! Пошљедње је вријеме, и као што чусте да ће доћи антикрст, и сад многи антикрсти посташе; по том познајемо да је пошљедњи час.

-Ко је лажљивац осим онога који одриче да Исус није Крст? Ово је антикрст који се одриче оца и сина.

-А сваки дух који не признаје да је Исукрст у тијелу дошао, није од Бога, и овај је антикрстов, за којега чусте да ће доћи, и сад је већ на свијету.

-Јер многе варалице изиђоше на свијет који не признају Исукрста да је дошао у тијелу; ово је варалица и антикрст.

(Јов. I, 18, 22; 4. 3; II 7) у Вуковом преводу.

Термин је, међутим, проширен тако да означава велику силу која свет испуњава злом, и чији ће пораз довести до Другог доласка. У том, проширеном смислу, Антихристом су у различитим временима називани Римско царство, одређени цареви (нпр. Нерон), као и саме папе (од стране Виклифа и Лутера).