Азући-Момојама период
Из пројекта Википедија
Азући-Момојама период (1568.-1600.) је један од периода јапанске историје. То је период поновног уједињавања Јапана. Током тог периода Кјотом владају Ода Нобунага и Тојотоми Хидејоши.
У том периоду долази до масовније употребе ватреног оружја. Долази до развоја и унутрашње и вањске трговине. Након уједињења Јапана Тојотами Хидејоши је покушао да освоји Кину.
Садржај |
[уреди] Сажетак
Између 1560. и 1600. појавиле су се три јаке личности, моћни генерали који побеђују завађене и ратоборне даимјо самураје и поново уједињују Јапан. То су били Ода Нобунага (1534-1582), Тојотоми Хидејоши (1536-1598) и Иејасу Токугава (1542-1616). Док су били на врхунцу моћи сваки од њих настојао је добити подршку од цара.
Азући-Момојама период је задњи део периода зараћених држава. Период почиње уласком Оде Нобунаге у Кјото 1568. и поновном успоставом Ашикага шогуната под водством задњег шогуна из тог шогуната Јошиаки Ашикаге. Марионетски шогунат је трајао 5 година, док Нобунага није протерао Јошиаки Ашикагу 1573.
Нобунагин генерал Акећи Мицушида присиљава Нобунагу 1582. да изврши харакири(сепуку). Тојотоми Хидејоши побеђује Мицушиду 13 дана касније у бици код Јамазакија. Због релативно ниског порекла није добио титулу шогуна, него регента. Тојотоми Хидејоши коначно покорава цели Јапан 1590.
Кад Тојотома Хидејоши умире 1598, његов генерал Иејасу Токугава покушава доћи на власт. После битке код Секигахаре 1600. Токугава задобија тоталну власт над Јапаном и тиме почиње нови период Едо период. Коначно 1603. добија титулу шогуна и успоставља шогунат Токугава.
[уреди] Ода Нобунага
Ода Нобунага је 1568, након победе над зарађеним фракцијама и даимјоима , ушао у Кјото и добио подршку цара да постави свога кандидата за шогуна. Нобунага на тај начин контролише шогунат.
У почетку су се Нобунаги супростављали будистички монаси, ривалски даимјо самураји и непријатељски расположени трговци. Нобунага је најпре ударио на милитантне будисте, уништио је њихов манастирски центар близу Кјота и убио је хиљаде монаха 1571.. До 1573 побеђује локалне даимјо противнике. Протерује задњег шогуна и тиме почиње Азући-Момојама период (1573-1600).
[уреди] Мења начин вођења рата
Нобунага је променио начин на који се воде битке. У Јапану се почињу користити ватрено оружје, гвоздени бродови, утврђивање замкова . Напушта дотадашњи систем по коме се чин у војсци добија по пореклу. Уводи јак елеменат заслуга у рату за стицање чина. Нобунага гради замак на 7 спратова, окружен каменим зидовима на обали језера Бива. Замак се могао одупрети вишеструким опсадама ватреним оружјем. Сам замак је постао симбол поновног уједињења.
[уреди] Унапређује трговину укидањем монопола
Ода Нобунага укида монополе и локалне баријере за трговину. Тиме доводи до процвата трговине и прихода. Ојачава везе Јапана са светом. Међународна трговина се шири на више земаља, а не само на Кину.
Трговце и религиозне заједнице утерује под војну контролу. Уводи административну праксу систематске организације насеља, сакупљања пореза и стандардних мера. Он је ратним дејствима осигурао потпуну контролу над већином региона. У међувремену даимјо вође, било да су му противници или савезници, праве утврђене замкове и модернизирају војску.
[уреди] Наставак рата и Нобунагина смрт
После 1573 главни противник Нобунаге је био Такеда клан, кога коначно уништава 1582. У бици код Нагошина 1575. Нобунага и Иејасу Токугава наносе тежак пораз Таеда клану стратешком употребом мушкета. Мушкете су се споро пуниле тако да би између два пуњења пушке било много времена, толико да онај ко пуни пушку буде убијен. Нобунага користи мушкетире у три линије. Док један ред пуца, друга два реда пуне. Набавио је талијанске мушкете, које су много јаче пробијале јапански оклоп од јапанских мушкета. Победом над Такеда кланом Нобунага је сломио најјачи клан, који је био на путу уједињења Јапана.
Те исте године у једној бици, Нобунага је издан и опкољен 1582. те присиљен да изврши харакири (сепуку).
[уреди] Тојотоми Хидејоши
Нобунагин генерал Тојотоми Хидејоши преузима контролу након Нобунагине смрти. Био је релативно ниског порекла, па није могао бити шогун, него постаје регент. Наставља борбу за уједињење Јапана на Шикоку и Кјушуу. Са огромном армијом од 200.000 људи побеђује у опсади Одаваре 1590 великог ривала Хођо клан, који је контролисао Канто подручје источног Хоншуа. Преостали даимјои капитулирају и тиме је завршено уједињење Јапана.
[уреди] Разни облици контроле територија
Сав је Јапан био контролиран или од стране Тојотоми Хидејошија или од стране његових вазала. Земља је била уједињена, али је била децентрализирана. Расподела територије одређивала је моћ. Богатство се мерило помоћу кокуа. Један коку је 180 литара риже. Даимјо је био онај тко је поседовао земље, која даје бар 10.000 кокуа риже. Хидејоши је лично контролисао 2 милиона од укупно 18,5 милиона кокуа. Моћни Иејасу Токугава је контролисао 2 милиона.
Иако је био толико моћан Хидејоши није био потпуно сигуран. Нове територије давао је верним вазалима као што је био Токугава. Жене или наследници оних даимјо господара, којима није веровао, били су таоци у његовом замку у Осаки. Користио је вјенчања као начин ојачавања веза са одређеним даимјоима. Године 1590 проглашава да само самураји могу носити оружје. Забрањује сељацима да носе оружје, да би спречио нове грађанске ратове.
Хидејоши 1591 године предаје регентство свом сину. При крају живота настоји формализирати расподелу моћи формирајући одређена административна тела. Формира петочлани регетски савет од 5 најмоћнијих даимјоа (један од чланова је Токугава), који треба одржавати мир и подржавати Тојотоми Хидејошија.
Године 1583. гради чувени Осака замак.
[уреди] Контрола над Нагасакијем
Тојотоми Хидејоши је заузео Нагасаки 1577, највећу јапанску луку за контакт са вањским светом. Преузео је контролу над трговинским савезима и настојао је регулирати прекоморске активности. Послао је трговачке мисије на Филипине, Малазију и Тајланд. Сумњао је у намере католика у Јапану, тако да није веровао даимјоима који су постали католици, а неке мисионаре је и убио.
[уреди] Покушај освајања Кине
Тојотома Хидејоши је желио освојити Кину. Године 1592 са 200.000 војника врши инвазију Кореје, која је била богато краљевство у савезу са Кином. Брзо је освојио Корејско полуострво. Онда су наступиле заједничке корејско-кинеске снаге, тако да више није могао напредовати. Пораз у поморској бици и застој присили су га на преговоре са Кином. Хидејоши је тражио поделу Кореје, статус слободне трговине и кинеску принцезу. Кинези су одбили захтеве. Другу инвазију је извршио 1597., али инвазија је заустављена смрћу Тојотоми Хидејошија.
