Абдулах II од Јордана
Из пројекта Википедија
Краљ Абдулах II ибн-ал Хусеин (30. јануар 1962. год.), је краљ Хашемитске краљевине Јордан. Престолонаследник је постао 24. јануара 1999. године по жељи свог оца (замењујући тако свог брата Хасана), а крунисан је 7. фебруара 1999. након смрти свог оца Краља Хусеина I. Абдулахова мајка је Антоанет Аврил Гардинер, пореклом Британка, што је изазвало реакције код неких поданика круне који су тврдили да је неодговарајуће да неко ко није потпуно чисте крви седи на престолу хашемитских краљева који су и директни потомци пророка Мухамеда. Краљ Абдулах је 43. колено пророка.
Краљ Абдулах је ожењен палестинком Ранија Ал-Расин, сада је Краљица Ранија Ал-Абдулах. Имају четворо деце: Хусеина, Иман, Салму и Хашема.
[уреди] Биографија
Рођен у Аману 30. јануара 1962. као син краља Хусеина I.
- 1963: Оглашен престолонаследником.
- 1965: Његов стриц Хасан је преузео круну принца, након што је краљ Хусеин допунио устав тако да дозвољава и браћи такође да буду наследници Јорданског престола. Позадина ове промене, је то да је Хусеин био изложен притисцима грађана и није смео да преузме ризик да престо остави малом детету.
- 1968: Абдулах је послан на школовање у Енглеску. Касније је наставио своје школовање у Америци.
- 1980: Абдулах постаје кадет војној академији у Сандхурсту, Велика Британија, и касније је служио у британској војсци. И данас је по чину пуковник британске војске. Касније је завршио Школу спољњих послова и магистрирао.
- 1993: Абдала се оженио јорданском (рођена у Кувајту) принцезом Ранијом.
- 1999. 25. јануара : Абдулах је проглашен новим носиоцем круне принца, замењујући његовог стрица Хасана.
- 5. фебруара: Абдулах полаже заклетву као престолонаследник Јордана, дан након што је његов отац проглашен клинички мртвим.
- 7.фебруара: Абдулах је именован за новог краља Јордана, неколико сати након што је његов отац умро.
[уреди] Политика
Веома је лоше оцењена његова одлука да пооштри однос према дисидентима и да ограничи слободу говора. Ово се посебно односи на забрану критике краља и његове политике. Сем високих новчаних казни прети и затворска казна до три године. Многи новинари и синдикални активисти су у затвору на дугим робијама због свог јавно изнесеног мишљења о влади Краља Абдулаха. Међутим, краљ је суров и у обрачуну са радикалним исламистима којих има доста у његовој земљи.
Због ових чињеница га међународне организације за заштиту људских права често критикују и прозивају.
Краљ се правда чињеницом да је за време његове владе дошло до повећања инвестиција у земљу и објективног побољшања материјалног благостања становништва.
