Alge kremenjašice
Izvor: Wikipedija
| Alge kremenjašice | ||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
 Morske alge kremenjašice
|
||||||||
| Sistematika | ||||||||
|
||||||||
|
|
Alge kremenjašice ili Dijatomeje (lat. ''Bacillariophyceae, Diatomeae) pripadaju skupini protista. Njihova stanična stijenka građena je od kremena ili silicijeva dioksida. Na stanici razlikujemo gornju i donju polovicu, a one su sa strane vezane pleurom.
Razmnožavaju se jednostavnom diobom - svaka stanica kći od majke dobiva jednu polovicu ljušture, a drugu polovicu sama oblikuje. Nakon više uzastopnih dioba velicina alge se znatno smanjuje, te nastupa spolno razmnožavanje. Hrane se autotrofno. Sadrže pigmente klorofil a i c, karotenoid i ksantofil (fukoksantin). Produkt fotosinteze je krizolaminarin, polimer glukoze.
Na Zemlji ima oko 100.000 tisuća vrsta algi kremenjašica razvrstanih u 250 rodova. Staništa su im razna: na kopnu, u stajaćim i tekućim vodama, u slobodnoj vodi (plankton) ili na dnu (bentos). Mogu i obrastati potopljene predmete.
Nakon ugibanja stanice, njezina ljuštura pada na dno, a tijekom milijuna godina na dnu se stvara dijatomejska zemlja. Alge kremenjašice upotrebljavaju se za proizvodnju izolacijskih materijala, izradu paste za zube, te brušenje kovina.
