Faust
Из пројекта Википедија
Istorijski Faust je obavijen velom tajne. Mali broj podataka koji su nepouzdani i protivrečni otežavaju rekonstrukciju njegove biografije. Johan ili Georg Faust rođen je oko 1480. godine verovatno u Knitlingenu. Proveo je nemiran i skitnički život. Predstavljao se kao lekar, astronom, nekromant, čarobnjak vičan čitanju sudbine iz dlana, vazduha i vatre. Tvrdio je da zna napamet dela Platona i Aristotela. Umro je, verovatno nasilnom smrću, oko 1540. u blizini Frajburga. U godinama posle smrti Fausta u priče o njemu unet je motiv saveza sa đavolom.
Legenda o Faustu
Dve decenije po smrti Fausta već su kružile narodom legende o njemu i njegovom savezu sa đavolom, da je zahvaljujući tom savezu, ostvario svoja dela i nedela i svoje uspehe platio strašnom smrću. Oko 1570. zabeležena je legenda o Faustu koja je pronađena krajem 19. veka u Volfenbitelu. Godine 1587. u Frankfurtu je objavljena knjiga o Faustu pod naslovom „Pripovest o doktoru Johanu Faustu, nadaleko razglašenom čarobnjaku i negromantu, o tome kako se na određeno vreme zaveštao đavolu, kakve je čudne stvari za to vreme doživeo, šta je sam činio i snovao, sve dok na kraju nije dobio zasluženu nagradu“. Pretpostavlja se da je autor bio Andreas Fraj, direktor gimnazije u Špajeru. Knjige je prevođena, doživela je veliki broj izdanja i prerada. Namera autora je bila da se lik Fausta degradira jer je bio sve sumnjiviji ortodoksnoj luteranskoj crkvi, i sve privlačniji narodnoj fantaziji i pored saveza sa đavolom. Faustovu želju da sazna nešto više od onog što su nudile crkva i zvanična nauka, što ga je i odvelo u ruke đavola, knjiga je interpretirala kao neoprostiv greh. Njegov užasan kraj trebalo je da bude opomena svim sujetnim, preterano radoznalim i bezbožnim ljudima.
Legenda o Faustu širila se i preko dramske obrade. Najveći engleski dramatičar pre Šekspira, Kristofer Marlo napisao je između 1587. i 1593. dramu Tragična istorija doktora Fausta. Marlo prvi uvodi početni monolog u kome se, uz kritički osvrt na fakultete, jedino magija priznaje kao sredstvo spoznaje sveta. Engleska putujuća pozorišta prenela su ga u nemačku u 17. veku.
Legenda o Faustu obrađena je i u delu Johana Volfganga Getea Faust, Mihaila Bulgakova, Majstor i Margarita, i Tomasa Mana, Doktor Faust.
