Ћовдин

Из пројекта Википедија

Ћовдин се налази 14 км јужно од Петровца. Село је збијеног типа округластог облика. Надморска висина села је 260 м. Око села се налазе висови: Лисичији врх (682 м) на истоку, Велики врх (670 м) на југоистоку, Ковијарац (561 м) на југу, Равни грабар (500 м) на југу и Таванчић (408 м) на југу. Село се налази на контакту Хомољских планина и Горње Млаве. Источно од села протиче Ћовдински поток. Површина атара износи 2927 ха. У атару се налази, по предању, лековит "извор Студена вода", а у самом селу више извора од којих су најпознатији: Водица, Кучпарски извор, Слана и Коточка. На брду Крилаш, налази се Ћопина градина која представља утврђено насеље гвозденог доба. Трагови римског пута видљиви су у Турским орницама. Веома је занимљива пећина у селу у којој је светиња Свете Петке, где се данас гради нова црква. Становништво је српско, досељено из старе Србије, околине Сјенице, Тимочке крајине, Бугарске, Јабланице, Хомоља и Црне реке. Сваке године, почев од 1993. одржава се регионални Фестивал дечјег народног стваралаштва "Крени коло да кренемо", са око 2000 посетилаца. Од 1940 до 1960. радио је мањи рудник лигнита "Ћовдин".

Овај незавршени чланак Ћовдин, везан је за село у Србији. Користећи правила Википедије, допринесите допунивши га.