Чарлс Бебиџ

Из пројекта Википедија

Чарлс Бебиџ (26. децембар 1791. у Лондон - 18. октобар 1871. Лондон) је био професор математике на Кембриџу и оставио је трага у историји рачунарства. Због утицаја која су његова размишљања оставила на каснији развој науке, називају га оцем рачунарства.

Чарлс Бебиџ

Његов најважнији рад је конструкција механичких рачунарских машина. Прва машина је направљена 1822. диференцијална машина и могла је само сабирати користећи декадни бројни систем. Било је могуће и одузимати, множити или делити али само уколико је рачуницу било могуће свести на сабирање. Модел направљен 1832. је била прва машина са којом су се могле решавати квадратне функције.

Након тога Бебиџ наставља рад али овај пут жели конструисати једну универзалну машину за опште потребе која се не ограничава само на просто рачунање.

1837. Бебиџ је описао рад једне такве машине и назвао је аналитичка машина. Са њом је ушао у историју као пионир модерне информатике, јер је у концепту та машина већ имала особине модерних рачунарских система.

Иако би машина радила још увек са декадним системом, што је атипично за рачунарске системе, било би могуће и следеће:

Бебиџова диференцијална машина

контрола машине кроз разрађен програм који би се могао мењати (програмирање)
функција памћења потребних вредности (радна меморија)
разултати једне рачунице би се могли користити за слиједећу рачуницу
разултати рачунице би били избачени на екстерни апарат (нпр. штампач).

Потребно је додати да је на концепту програмирања једне такве машине радила заједно са њим и Ада Кинг Ловелас која је тиме ушла у историју као прва програмерка.

Поред тога Бениџ је радио и на економским истраживањима. Познато је нпр. његово дело Economy of machinery and manufactures (1832.) [1] које је утицало и на Марксову економску анализу.