Хелмут Шмит
Из пројекта Википедија
Хелмут Шмит (рођен 23. децембра 1918. ) је немачки политичар. Био је немачки канцелар од 1974. до 1982. Био је једно време и минстар спољњих послова, министар обране, министар унутрашњих послова и министар економије
Садржај |
[уреди] Рани живот
Рођен је у Хамбургу. Почетком Другог светског рата регрутован је у ваздушну обрану Бремена. Једно време је провео на источном фронту и враћа се 1942 у Немачку. Од децембра 1944. служи као поручник у артиљерији на западном фронту.Заробљен је априла 1945 и био је у ратном заробљенишрву до августа 1945. Шмитов отац је био незаконити син јеврејског бизнисмена, али то се држало као породична тајна. То је Хелмут Шмит признао тек 1984. када су то новинари сазнали од француског председника. У Хамбургу је 1949. дипломирао економију и политичке науке.
[уреди] Политичка каријера
[уреди] Ране године
Постао је члан социјалдемократске партије (СДП) 1946, а од 1946. до 1948. био је вођа студентске организације од СДП-а. После универзитета ради у градској влади Хамбурга у оделу за економску политику. Од 1952. до 1962. ради за СДП у Бундестагу. Изабран је као посланик у Бундестагу 1953., а 1957. постаје члан извршног тела СДП-а у парламенту. Био је изузетно надахнут критичар конзервативне владе и њене политике, а својом реториком привлачи велику пажњу. Током 1958. врши кампању против нуклеарног оружја и против тога да се Бундесвер (немачка војска) снабде тим оружјем. Предаје своје посланичко место 1958. да би се вратио у Хамбург.
[уреди] Сенатор
У влади града Хамбурга, која је била позната као Сенат, Хелмут Шмит постаје унутрашњи сенатор, тј. министар унутрашњих послова. Његов ефикасан начин руковођења доноси му похвале. Посебно је био ефикасан прикилом ванредне ситуације изазване поплавом 1962. Шмит је користио сва средства да олакша ту трагедију. Чак је користио војску, иако је уставом било забрањено да се војска користи за унутрашња питања.
[уреди] Вођа СДП фракције и министар савезне владе
Поново је изабран за Бундестаг 1965. Постао је вођа СДП фракције 1967, а заменик председника партије 1968. У влади Вилија Бранта постаје октобра 1969. министар обране. Од јула до новембра 1972. био је министар економије и финансија, а од децембра 1972. до маја 1974. био је само министар финансија.
[уреди] Канцелар
Постао је канцелар Западне Немачке 16. маја 1974. , после оставке Вилија Бранта након политичког скандала. Светска економска рецесија је била главна брига његове владе. Иако је био социјалдемократа почео је радити по конзервативним начелима. Поправио је односе Немачке и Француске и постао добар пријатељ Валери Жискара Дестена. Потписник је завршног акта из Хелсинкија, којим је формиран ОЕБС. Остао је канцелар и после избора 1976. Политика против Фракције Црвене Армије била је неизвесна , али обично би била доста жестока и бескомпромисна. Он је одобрио антитерористичкој јединици ГСГ9 да се обрачуна са терористима, који су отели Луфтханзин авион 1977. Због те одлуке са сретним завршетком добио је велике похвале и у Немачкој и ван ње. После тога је нагласио да никад више неће преговарати са терористима. Своју политичку будућност је јаковезао за НАТО ширење, посебно након совјетске инвазије у Афганистану. Поново је изабран за канцелара 1980. Октобра 1981 уграђен му је пејсмејкер. Прво гласање о неповерењу влади фебруара 1982. је прошао. Септемра 1982. четири министра из редова либерала (ФДП) напустила су његову владу. Покушао је саставити мањинску владу, само од чланова социјалдемократске партије(СДП) . Био је присиљен да да оставку 1. октобра 1982. након изгласавања неповерења његовој влади. Хелмут Кол је тада постао нови канцелар.
[уреди] После политике
Постао је један од уредника угледних немачких дневних новина Die Zeit. Директор новина постаје 1985. Био је посланик до 1985. У децембру 1986. он је један од оснивача комитета, који је подржавао Европску монетарну унију и стварање Европске Централне Банке .
| Претходник: Вили Брант |
Канцелар Немачке 1974.–1982. |
Наследник: Хелмут Кол |
| Претходник: {{{пре2}}} |
{{{списак2}}} | Наследник: {{{после2}}} |
| Претходник: {{{пре3}}} |
{{{списак3}}} | Наследник: {{{после3}}} |
| Претходник: {{{пре4}}} |
{{{списак4}}} | Наследник: {{{после4}}} |
