Травијата (опера)
Из пројекта Википедија
У преводу Посрнула жена - код нас чешће као Травијата (La Traviata), опера, melodramma у три чина Ђузепеа Вердија
 |
| Опере |
| Оберто, гроф од Сан Бонифација Један дан власти |
| Остала дела |
| Inno delle Nazioni Гудачки квартет у e-mollu |
Садржај |
[уреди] Либрето
Франческо Мариа Пјаве (Francesco Maria Piave) према драми Дама с камелијама (La dame aux camélias) Александра Димаа сина (Aléxandre Dumas fils).
[уреди] Праизведба
[уреди] Ликови и улоге
Виолета Валери (Violetta Valéry), париска куртизана - сопран
Флора Бервоа (Flora Bervoix), њена пријатељица - сопран
Алфред Жермон (Alfredo Gérmont), младић заљубљен у Виолету - тенор
Жорж Жермон (Géorges Gérmont), његов отац - баритон
Гастон, Bиконт од Леторијера (Gaston, Vicomte de Letorières), Алфредов пријатељ - тенор
Барон Дуфол (Baron Douphol), Виолетин заштитник - баритон
Маркиз д'Обињи (Marquese d'Obigny), Флорин пријатељ - бас
Доктор Гронвил (Doctor Grenvil) - бас
Анина (Annina), Виолетина служавка - мецосопран
Ђузепе (Giuseppe), Виолетин слуга - тенор
Слуга код Флоре (Servo di Flora) - баритон
пријатељи и слуге Виолете и Флоре, маске (хор)
[уреди] Место и време
Париз и околина, према Димаовој драми око 1700. године, али се најчешће поставља (према Вердијевој замисли) у време праизведбе, односно, средином 19. века.
[уреди] Садржај
[уреди] I чин
Салон у Виолетиној кући у Паризу. Виолета је организовала забаву да прослави свој повратак у друштво након кратког, али интензивног напада туберкулозе. Међу гостима су и њени дугогодишњи пријатељи, а Гастон представља свог пријатеља који је заљубљен у њу и који је сваки дан долазио да пита за њено здравље док је била болесна. Она му се подсмева, али и Барону Дуфолу који се није интересовао за њу. Он одговара да је зна тек годину дана, а Виолета му се подсмева јер је Алфред "зна тек неколико минута". Пријатељи позивају Барона да наздрави, али он одбија, па избор пада на Алфреда. Он наздравља лепој Виолети и истиче да је љубав најбитнија ствар на свету, док Виолета каже да је то радост и забава. Наједном, Виолети позли и она госте пошаље у другу салу на игру док она дође себи. Наједном Алфред долази и изјављује Виолети љубав. Она га одвраћа од тога, јее мисли да је неспособна да воли и да њему, поштеном младићу, не приличи да буде са једном куртизаном. Ипак, даје Алфреду цвет камелије и каже му да га донесе када свене. Алфред срећан одлази, а и гости напуштају забаву јер већ свиће. Виолета остаје сама и чуди се каква се то осећања буде у њој. Она одбацује љубав као лудост и велича радост и забаву, али јој се стално враћају Алфредове речи да је "љубав само било свемира".
[уреди] II чин
- Сцена I
Сеоско имање крај Париза. Алфред и Виолета су већ три месеца заједно и напустили су вреву Париза да ужвају у самоћи и љубави. Ипак, Алфред открива да Виолета тајно распродаје своју имовину да би могла Алфреду пружила раскошни живот који заслужује и он постиђен одлази за Париз да подигне свој новац из банке. У кућу долази Алфредов отац, Жорж, који од Виолете тражи огромну жртву: да напусти Алфреда јер њена лоша репутација доноси срамоту његовој породици и његовој кћери, која неће моћи да се уда због тога. Виолета је очајна и преклиње Жоржа да је не тера на то, јер је тек пронашла праву љубав и ако остане без ње, умреће. Ипак, она пристаје. Жорж одлази, а Виолета пише опроштајно писмо Алфреду, у којем не наводи прави разлог одласка. Она одлази у Париз, да покуша да заборави Алфреда, али он креће за њом да се свети упркос очевим молбама.
- Сцена II
Забава-маскенбал код Флоре. Растава Виолете и Алфреда је главна тема оговарања. Виолета долази у пратњи Барона Дуфола, а и Алфред је ту. Он мисли да га је Виолета напустила због Барона и он му бесно пребацује у игри картама. У намери да заштити Алфреда од Бароновог беса она га наговара да оде. Скрива од њега прави разлог што га је оставила, и лаже да је због љубави према Барону. Он је пред свима оптужује да је била са њим само из користи и позива све да му буду сведоци да јој он плаћа за њене услуге. Баца јој у лице новце које је освојио у картама. Сви су огорчени његовим поступком и осуђују га, Барон га изазива на двобој, а појављује се и Жорж Жермон који говори да је недостојан онај који "чак и у бесу повреди жену". Виолета Алфреда моли да јој опрости и да ће једном знати какв жртву она чини и тада ће све схватити.
[уреди] III чин
Виолетина спаваћа соба. Тешко болесна од туберкулозе, Виолета је сама и напуштена од свију. Крај ње је само Анина. Долази доктор Гронвил и убеђује је да ће оздравити, али она зна да то није истина. Добија писмо од Жоржа Жермона, који поручује да је Барон рањен, а да је Алфред у бекству. Он јој обећава да ће му све рећи и да је чека боља будућност. Она је очајна, у страху да ће умрети сама, да на гроб једне посрнуле жене нико неће ставити ни цвет. Но, Алфред се појављује и, пошто му је отац све објаснио, опрашта јој. Виолета и Алфред говоре о новом животу који их чека. Али, за Виолету је касно и она умире на рукама свог вољеног Алфреда.
[уреди] Познате музичке нумере
- Libiamo ne'lieti calici [Пијмо, нек' песма нам буде у души] - Здравица (I чин)
- Ah! Fors'e lui [Ох, можда је он] - Виолетина арија (I чин)
- Lunge da lei [Кад нисам крај ње] - Алфредова арија (II чин)
- Di Provenza il mare, il suol [Зар ти више није драг] - Жоржова арија (II чин)
- Игра андалужанки и матадора (II чин)
- Invitato qui seguirmi [Позвах га ја да дође] - Финале II чина
- Addio del passato [Збогом, дани прошли] - Виолетина арија (III чин)
[уреди] Спољашње везе
Ноте
