Ebooks, Audobooks and Classical Music from Liber Liber
a b c d e f g h i j k l m n o p q r s t u v w x y z





Web - Amazon

We provide Linux to the World


We support WINRAR [What is this] - [Download .exe file(s) for Windows]

CLASSICISTRANIERI HOME PAGE - YOUTUBE CHANNEL
SITEMAP
Audiobooks by Valerio Di Stefano: Single Download - Complete Download [TAR] [WIM] [ZIP] [RAR] - Alphabetical Download  [TAR] [WIM] [ZIP] [RAR] - Download Instructions

Make a donation: IBAN: IT36M0708677020000000008016 - BIC/SWIFT:  ICRAITRRU60 - VALERIO DI STEFANO or
Privacy Policy Cookie Policy Terms and Conditions
Свети Мартин исповедник - Википедија

Свети Мартин исповедник

Из пројекта Википедија

Свети Мартин исповедник је хришћански светитељ. Био је папа Римски од 649. године. Постао је папа баш за време расправе хришћана са јеретицима монотелитима (јединовољницима).

Да би успоставио мир у цркви сам цар Констанс II је написао књижицу Типос, која је била веома по вољи јеретика. Папа Мартин је сазвао сабор од 105 епископа, на коме се осудила ова књижица царева. У исто време је написа папа писмо патријарху Павлу молећи га да се држи чисте вере и да цара саветује, да се окане јереси. То писмо је разљутило и патријарха и цара. И цар је послао некога војводу Олимпија у Рим, да доведе папу везаног у Цариград. Војвода се није усудио везати папу, али је наговорио једног војника, да га мачем убије у цркви. Хришћани верују да када је војник ушао у цркву са скривеним мачем, на једанпут је ослепео. У то време су нападали Сарацени на Сицилију, и војвода Олимпије је отишао у Сицилију, где је и умро. Тада је сплетком јеретика патријарха Павла цар послао другог војводу, Теодора, да веже и доведе папу под оптужбом, да он, папа, стоји у дослуху са Сараценима, и да не поштује Богородицу. Када је војвода стигао у Рим и прочитао оптужбу против папе, овај је одговорио, да је то клевета, да он нема никакве везе са Сараценима, противницима Хришћанства, "а пречисту Богоматер ако ко не штује и не исповеда и њој се не клања, да буде проклет и овога и онога века". Но то није изменило одлуку војводину. Папа је везан и доведен у Цариград, где је дуго лежао у тамници, мучен тескобом и глађу, док најзад није осуђен на прогонство у Херсон, где је поживео 2 године и преминуо 655. године.

Српска православна црква слави га 14. априла по црквеном, а 27. априла по грегоријанском календару.

[уреди] Литература

[уреди] Спољашње везе

Our "Network":

Project Gutenberg
https://gutenberg.classicistranieri.com

Encyclopaedia Britannica 1911
https://encyclopaediabritannica.classicistranieri.com

Librivox Audiobooks
https://librivox.classicistranieri.com

Linux Distributions
https://old.classicistranieri.com

Magnatune (MP3 Music)
https://magnatune.classicistranieri.com

Static Wikipedia (June 2008)
https://wikipedia.classicistranieri.com

Static Wikipedia (March 2008)
https://wikipedia2007.classicistranieri.com/mar2008/

Static Wikipedia (2007)
https://wikipedia2007.classicistranieri.com

Static Wikipedia (2006)
https://wikipedia2006.classicistranieri.com

Liber Liber
https://liberliber.classicistranieri.com

ZIM Files for Kiwix
https://zim.classicistranieri.com


Other Websites:

Bach - Goldberg Variations
https://www.goldbergvariations.org

Lazarillo de Tormes
https://www.lazarillodetormes.org

Madame Bovary
https://www.madamebovary.org

Il Fu Mattia Pascal
https://www.mattiapascal.it

The Voice in the Desert
https://www.thevoiceinthedesert.org

Confessione d'un amore fascista
https://www.amorefascista.it

Malinverno
https://www.malinverno.org

Debito formativo
https://www.debitoformativo.it

Adina Spire
https://www.adinaspire.com