Рибе дводихалице
Из пројекта Википедија
| рибе дводихалице | ||||||||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
 |
||||||||||||||||||
| Таксономија | ||||||||||||||||||
|
||||||||||||||||||
|
|
||||||||||||||||||
| Ceratodus forsteri Krefft, 1870 |
||||||||||||||||||
|
|
||||||||||||||||||
| Екологија таксона | ||||||||||||||||||
|
|
Рибе дводихалице или плућашице (Dipnoi) представљају реликте, последње остатке једне прастаре групе пореклом још из девона које имају способност да, осим дисања на шкрге, удишу и атмосферски ваздух (грч. pnoe = дах; pneustes = онај који дише). Живе у слатким водама тропских крајева које у одређено доба године пресушују. Тада ове рибе прелазе на удисање атмосферског ваздуха помоћу рибљег мехура који је богато снабдевен мрежом крвних судова и функционише као плућа.
Имају велики број примитивних особина као што су:
- добро очувана хорда
- хрскавичав скелет
- имају само елементе кожних костију које штите лобању и др.
Рибе дводихалице су сродне шакоперкама и данас су заступљене са само три реликтна рода распоређена на три различита континента и сврстана у два потреда:
1. монопнеумонес (Monopneumones) коме данас припада једна једина врста цератодус (Ceratodus forsteri или Neoceratodus forsteri); цератодус има један, непаран рибљи мехур (по томе су добили име) и живи у водама Аустралије;
2. дипнеумонес (Dipneumones) има два рибља мехура, веома танке крљушти, а парна пераја у облику пипака; припадају му два рода:
- лепидозирен са врстом Lepidosiren paradoxa, која живи у Јужној Америци у којој је ова врста код домородаца позната као карамуру; може да проведе ван воде скоро месец дана;
- протоптерус, заступљен са три врсте које живе у Африци и од којих је најпознатија Protopterus annectens
[уреди] Спољашње везе
- Lungfish information site
- Dipnoiformes at Palaeos.com
- Dipnoi at the University of California Museum of Paleontology
[уреди] Литература
- Брем, А., Е.: Живот животиња, Просвјета, Загреб, 1982.
- Калезић,М.:Основи морфологије кичмењака, Савремена администрација, Београд, 1995.
- Калезић, М.: Хордати, Биолошки факултет Универзитета у Београду, 2000.
- Microsoft Encarta Encyclopedia 2002
- Marcon, E., Mongini, M: Све животиње света, ИРО Вук Караџић, Београд, 1986.
- Радовић, И., Петров, Бригита: Разноврсност живота 1 - структура и функција, Биолошки факултет Београд и Stylos Нови Сад, Београд, 2001.
- Ратајац, Ружица: Зоологија за студенте Пољопривредног факултета, ПМФ у Новом Саду и МП Stylos Нови Сад, 1995.
