Ратко Мартиновић

Из пројекта Википедија

Генерал-потпуковник Ратко Мартиновић је рођен 16. маја 1915. године у Бања Луци, а умро 14. априла 1994. у Београду.

Потиче из сиромашне породице. Након смрти оба родитеља одлази у Сарајево где уписује Војну академију, коју је завршио 1933. када је добио чин инжењеријског потпоручника. У чин поручника је унапређен непосредно пред рат.

За време априлског рата, налазио се на дужности командира инжењеријског батаљона код Сарајева. Након капитулације Југословенске војске, избегава заробљеништво и одлази у Ваљевски крај. Чим је чуо да се на Равној Гори крије пуковник Дража Михаиловић, који позива активне официре и подофицире да се не предају, Ратко Мартиновић почиње да окупља људи око себе.

Своју четничку делатност развио је на простору Ваљевског округа. Ускоро му се придружио и ваљевски свештеник Влада Зечевић, па је формиран "Војно-четнички одред Мартиновић-Зечевић". Ратко Мартиновић је био присутан за време преговора са партизанским штабом за борбу против Немаца. Командује својим одредом у заузимању Крупња, опкољавању Шапца и нападима на Лозницу и Крупањ. Након раскида сарадње партизана и четника, Ратко Мартиновић прелази са Владом Зечевићем на страну партизана. Добио је дужност начелника штаба Ваљевског Партизанског одреда. Повлачи се заједно са главнином снага у Санџак. За време рата Ратко Мартиновић је има дужности команданта II Народноослободилачке Ударне Крајишке Бригаде од јуна 1942., Начелника 5. Дивизије НОВ и ПОЈ од јануара 1943. и Начелника Главног Штаба за Србију од маја 1944.

У чин мајора је унапређен 1. марта 1943., потпуковника 1. новембра 1943 и пуковника 8. јула 1944.

Након рата, генерал Ратко Мартиновић се поред официрског посла, бавио и објављивањем књига везаних за стратегију. У чин генерал-мајора је унапређен 12. јуна 1946, а генерал-потпуковника 30. априла 1955. Из Војне службе се повукао 1960. године.

Објавио је и три своје књиге:

Значај дејства групе партизанских одреда у западној Србији (1941-1945), Београд, 1980.
Руковођење оружаном борбом, Београд, 1987.
Од Равне Горе до Врховног Штаба, Београд, 1989.

Одликован је: