Раде Марковић (полицајац)
Из пројекта Википедија
Раде Марковић је бивши вођа српске тајне полиције. Рођен је 1946. године у Лукавици крај Тузле. Отац му је био Србин из Босне, првоборац, после рата пилот, официр ЈНА. Мајка му је била партизанка. Детињство је провео у Новом Београду. Завршио је правни факултет у Београду. Ожењен је Ивом, туристичким радником, имају сина. Хоби му је ваздухопловство, познат је као спортси пилот. Воли да игра тенис. 24. фебруара 2001. године је ухапшен у Београду под сумњом да је починио убиство.
[уреди] Каријера
Марковић је каријеру започео 1970. године и временом постао инспектор у Одељењу за тешка разбојништва, затим, командант милицијске станице Аеродрома "Београд", начелник Управе за сузбијање криминалитета СУП Београд. У први "полицијски план" избија када са места начелника СУП Београд бива смењен због сумње да се бави "неким недозвољеним радњама", али се убрзо (после убиства Радована Стојичића - Баџе, бившег заменика министра полиције, 4. априла 1997. године), обрео на месту начелника ресора Јавне безбедности са чином генерал-потпуковника (добијен указом Слободана Милошевића, тадашњег председника Србије, јула 1997. године). Чин генерал-потпуковника и место начелника СДБ добија после смене Јовице Станишића 1998. године.
Остаће упамћено и да је Марковић руководио хапшењем брачног пара Драшковић јуна 1993. године, по шамару који је у станици милиције опалио Даници Драшковић када је од њега тражила заштиту од полицијске тортуре, и веома блиској вези са породицом Милошевић-Марковић (својевремено чувао њиховог сина Марка).
[уреди] Хапшење
Раде Марковић је 24. фебруара 2001. године ухапшен у Београду под сумњом да је починио убиство.
Поступајући по кривичној пријави МУП Србије, Окружно јавно тужилаштво је истражном судији Окружног суда у Београду захтев за спровиђење истраге против Марковића због кривичног дела убиства са предумишљајем, фалсификовања службене исправе и у вези са догађајем од 3. октобра 1999. године на Ибарској магистрали, због "намерно изазване саобраћајне несреће камионом марке мерцедес, власништво МУП Србије" (погинула четворица истакнутих чланова СПО). Поред Марковића, ухапшена су и двојица његових сарадника.
