Политика Турске

Из пројекта Википедија

Турска је световна парламентарна република основана на начелу деобе власти на законодавну, извршну и правосудну. Устав је врховни закон државе.

Садржај 1 Председник 2 Извршна власт 3 Законодавна власт 4 Правосуђе

[уреди] Председник

Председник је шеф државе и бира се најмање двотрећинском већином Велике турске народне скупштине (ВТНС), познатије као Меклис, на једнократни, седмогодишњи мандат. Да би био подобан за ову функцију, кандидат мора бити турски држављанин старији од 40 година, мора бити подобан за избор у ВТНС, и мора имати високу стручну спрему. Председник председава Националним већем за сигурност и представља уред Врховног заповедника. У време рата, шеф главног стожера врши функцију врховног заповедника у име председника. Председник је овлаштен проглашавати законе или их слати назад у парламент на поновно разматрање, расписивати јавне референдуме, расписивати парламентарне изборе, именовати премијера или прихватити његову оставку; ратификовати и објављивати међународне споразуме итд.

[уреди] Извршна власт

Извршна власт је у рукама председника и Већа министара, којим председава премијер. Премијера именује председник одабиром између чланова Велике турске народне скупштине, и кандидује министре, чије именовање мора одобрити Велика турска народна скупштина. На премијеров предлог председник разрешава министре дужности и именује нове. У року од недељу дана од формирања новог Већа министара, премијер или један од министара представља Владин програм пред Великом турском народном скупштином, након чега се изгласава поверење. Пре општих избора, министри правосуђа, унутарњих послова и комуникација морају се повући из кабинета, а именују се независни и неутрални (без политичких веза) министри. Веће министара издаје правила о примени закона и осталим питањима, уз услов да се не косе са постојећим законима, које тада проверава Државно веће. Велика турска народна скупштина може распустити парламент изгласавањем неповерења.

[уреди] Законодавна власт

Према уставу из 1982, законодавна власт припада Великој турској народној скупштини (Меклис), која заседа у Анкари. То је једнодомно тело са 550 места које се бира по систему пропорционалне заступљености општим правом гласа одраслих, на петогодишњи мандат. У Скупштини су заступљене само странке које су сакупиле више од 10 посто гласова у земљи. Велика турска национална скупштина доноси, мења, допуњава и опозива законе; надгледа рад Већа министара и овлашћује га да издаје одлуке о посебним питањима које имају снагу закона; ратификује међународне споразуме и одлуке везане уз штампање новца, објаве ратног стања, те учествовање државних оружаних снага у операцијама у иностранству; одлучује о питањима везаним уз одобравање амнестија и помиловања итд.

[уреди] Правосуђе

Уставом из 1982. проглашена је независност државних судова и судија. Турска има јединствени правни систем грађанских и војних судова, од којих сваки има призивни суд са седиштем у Анкари. Уставни суд преиспитује уставност закона и одлука са снагом закона, као и правила процедуре Велике турске националне скупштине. Његове одлуке се одмах објављују у Службеном листу, па су обвезујуће за све, укључујући законодавну и извршну власт. Судије именује председник. Високи призивни суд је последњи степен преиспитивања одлука и пресуда које су донели судови. Судије бира Врховно веће судија и тужитеља. Државно веће је највиши управни трибунал. Три четвртине судија именује Врховно веће судија и тужитеља, а једну четвртину председник. Уставом из 1982. прописано је успостављање судова за сигурност који се баве нападима на национални и територијални интегритет Турске, демократски поредак, нападе на унутрашњу и спољашњу сигурност државе итд. Ту је још и много мањих грађанских и војних судова.