Плебс
Из пројекта Википедија
 |
Предложено је да се овај чланак или један његов део споји са чланком плебејци. (Разговор) |
После друштвених промена у римској империји насталих услед развоја привредних односа у градовима се формирао посебан друштвени слој састављен од плебејаца који нису успели да се обогате и осиромашених сељака - градски плебс или пролетеријат. Презирали су физички рад и живели су од бесплатних подела хране и новца који су добијали од државе или кандидата за државне функције у време републике.
Политички ослонац налазили су у плебејској скупштини (concilia plebis tributa). Ретко би се дешавало да плебс подржи побуне робова. Овај слој је углавном био веран поретку. Политички утицај остваривали су у периоду браће Грах, Марија и Цезара.
У принципату (први период царства) владар их је умиривао поделом бесплатне хране и организовањем величанствених циркуских игара држећи се правила да плебсу треба само „хлеба и игара“ (panem et circenses).
Израз ‘плебс’ данас се користи за чланове друштва из нижих слојева који немају утицај на друштвена збивања или за широке масе које немају високо образовање.
Вујаклија дефинише плебс као:
- грађанин, пучанин, човек из нижег сталежа у старом Риму;
- људи из реда вараличке сиротиње. Маркс је назвао раднике по другој речи за плебс: ‘пролетери’ (од латинског proles-деца они који, немају имовине већ само децу).
