Ново Брдо
Из пројекта Википедија
Ново Брдо је град на Косову и Метохији. Административни је центар Општине Ново Брдо. Према попису становништва из 1991. године, у Општини Ново Брдо било је: Срба и Црногораца (58.12%), Албанаца (40.01%).
[уреди] Историја
Ново Брдо је био средњовековни град и рударско средиште. Лежи на Великој Планини северно од Гњилана, између изворишта Прилепнице и Новобрдске реке и Криве Реке, левих притока Биначке Мораве. Новим Брдом називао се и предео око овога града у поречју споменутих двеју река с околним планинским подручјем. Око рушевина града Новог Брда многобројни су остаци старога рударства и рударских насеља. Град Ново Брдо лежи на усамљеној главици Велике Планине на висини од 1.124 м. Зидине унутрашњег и спољашњег града добро су очуване; запремају простор 224x80 м. Са свих страна града Новог Брда, осим југозападне, има безброј темеља од кућа великог подграђа или вароши, са развалинама више цркава, од којих се она изнад Бостана зове Шашка (Саска).
Подграђе око Прилепнице бранили су градови Призренац и Прилепац. Подграђе се спуштало и до Криве Реке, која се онда звала Тополница. Ново Брдо је била варош разбијенога типа, огромно рударско насеље, подграђе Новог Брда, где је био трг (mercatum), и где се живело по закону града Новог Брда. Трговачке везе Новог Брда прелазиле су границе Балкана, особито на западу, преко Јадрана, до у Италије и даље, а због огромног рудног богатства било је једно од најчувенијих места онога доба (В. Новобрдско-копаоничко рударско подручје).
Ново Брдо је постало првих година владе краља Милутина (1282—1321). Постало је једна од најважнијих насеобина немачких рудара Саса (они су Ново Брдо звали Nyeu-berghe), а по њима се звало и Сашко Место. Ново Брдо се први пут помиње 1326, већ као познато рударско и трговачко средиште, где су Дубровчани водили трговину и држали царину. Саски валтурци (рупници, рудари) били су главни рудари, а осим Дубровчана и других на тргу су трговали и саски пургари (грађани). Саси су имали свој суд од грађана, своје нотаре и урбураре (за књижење рударског десетка), своје цркве, и због свога напреднога рударства у Новом Брду толико су били чувени, да су их одавде у 14 и 15 веку позивали у Италију и Шпанију.
Новобрдски рудници били су у XV веку нарочито познати по производњи гламског сребра(argentum de glama).Ова врста сребра садржала је у себи и до 33% злата.Дубровачки трговци настојали су да овакву руду откупе по цени обичног сребра,како би сами рафинирали злато и тако стекли огромну добит.Према проценама историчара из новобрдских рудника се добијало годишње и до 5 до 6 тона сребра.Француски путник Бертрандон де ла Брокијер је пролазећи 1433.године кроз Србију, истакао да српски деспот добија годињље 200 000 дуката прихода из овог богатог рудника.Према његовој процени без тих средстава деспот Ђурађ Бранковић(1427-1456),би одавно био проганан из своје земље.
Турци су први пут опсели Ново Брдо 1412. године али без успеха.Цела Србија 1439. пада у турске руке али се тврди новобрдски град бранио све до 1441. када се предао султану. У новообновљеној Србији град је пострадао већ 1444. када је поробљен и попаљен. Сво ово време рударска производња није прекидана јер су од ње имале користи све стране. Коначни пад под турску власт наступио је 1.јуна 1455. године. Овај догађај описао је житељ Новог Брда Константин Михаиловић из Островице.
|
|
 |
|---|---|
Шанац  Бедем  Кула  Капија |
|
| Врсте тврђава Каструм - Каштел - Чардак - Паланка - Цитадела |
|
