Мува
Из пројекта Википедија
| Муве | |
|---|---|
 |
|
| Научна класификација | |
| царство
(Regnum) |
животиње
(Animalia) |
| тип
(Phylum) |
зглавкари
(Arthropoda) |
| подтип
(Subphylum) |
унирамије
(Uniramia) |
| класа
(Classis) |
инсекти
(Insectaa) |
| поткласа
(subclassis') |
крилати инсекти
(Pterygota) |
| ред
(ordo) |
двокрилци
(Diptera) |
| породица
(familia) |
муве
(Muscidae) |
| домаћа мува | |
Мува је, вероватно, најпознатији и бројно најзаступљенији инсект с тим што се углавном тада мисли на домаћу муву која припада фамилији обичних мува или Muscidae. Веома су распрострањени инсекти и то највише у близини људских насеља.
Према грађи у улози усног апарата муве се деле на две групе:
1. муве које сишу крв и имају усни апарат за бодење и сисање; у ову групу спадају муве фамилије:
- Stomoxydae
- Glossinidae
2. муве чији је усни апарат прилагођен за лизање па не сишу крв, а припада им, већ поменута, фамилија:
- Muscidae,
- Calliphoridae.
Садржај |
[уреди] Муве које сишу крв
[уреди] Мува пецара (Stomoxys calcitrans)
Налази се на истим стаништима где и домаћа мува и веома јој је слична, али се од ње разликује по:
- усном апарату који је прилагођен за бодење и сисање
- положају на подлози јер, за разлику од домаће муве чија је глава окренута надоле њена је глава подигнута ка горе.
Мува пецара је космополитска врста и живи у близини домаћих животиња (коња, крава) као и у становима човека. На високим, летњим температурама постаје врло агресивна и уједа што јако пече (по томе је добила име). Сисање крви траје неколико минута и тако се хране и женке и мужјаци. Хране се на сваких два до три дана јер варење усисане крви траје толико.
Женка полаже 60-70 јаја врло брзо по изласку из лутке, односно, после деветог дана. Неопходно је и да се у току тог времена три пута храни да би положила јаја. У току свог краткотрајног живота који траје око 70 дана женка положи укупно око 600-800 јаја.
Из јаја се развијају ларве које живе у стајском ђубрету (копрофаги су) и после 7-8 дана од њих настаје лутка облика буренцета. Цео циклус развића траје око месец дана.
Ова врста муве преноси следеће изазиваче болести:
- трипанозому (Trypanosoma) која припада протозоaма;
- бактерије из рода спирохета (Spirochaeta).
[уреди] Мувe це-це (Glossina)
Живе у тропским крајевима и представљају прелазног домаћина трипанозоме коју убодом преносе на човека и животиње изазивајући болести:
- Glossina palpalis, преноси трипанозому која изазива болест спавања;
- Glossina morsitans, преносилац друге врсте трипанозоме која узрокује болест нагана код говеда.
[уреди] Муве које не сишу крв
[уреди] Домаћа, кућна мува (Musca domestica)
Фамилија Muscidae обухвата преко 4 000 врста па представља наобимнију и најпознатију фамилију у реду двокрилаца (Diptera). Величина тела варира од малих до крупних форми. Одрасле јединке живе углавном паразитски, хране се крвљу човека и животиња, али се неке врсте хране различитим органским материјама и нису паразити.
Типичан представник ове фамилије, кућна мува, је космополитска врста сиво-црне боје са четири уздужне пруге на леђној страни грудног региона. Припада бројно најзаступљенијим инсектима, при чему је њена бројност највећа за време топлих, летњих месеци. Полагање јаја и развиће одвија се на сметлиштима, отпацима у домаћинству, стајском ђубриву и сл.
Преносилац је великог броја узрочника обољења због чега се заједно са пацовима и бубашвабама убраја у врсте од највећег значаја са здравље људи и ширења епидемија у хуманој популацији:
- трбушног тифуса;
- паратифус;
- туберкулоза;
- лепра;
- трахома;
[уреди] Муве зунзаре
-
- Calliphora erythrocephala је дужине око 10 mm и живи у становима од марта до новембра месеца. Тело је плаве боје металног одсјаја, а на трбуху се налазе беле длачице. Полаже јаја у материје животињског порекла најчешће куваном и свежем месу, а могу се ларве наћи и у ранама и цревном систему човека.
- Calliphora vomitaria је слично претходној врсти металног одсјаја само љубичасте боје и нема белих длачица на трбуху. Погодује јој виша температура него њеној најближој, претходно описаној сродници па се у становима може наћи од априла до октобра. Јаја полаже у материјама животињског порекла које су у стању распадања. Може се наћи и у ноздрвама људи који спавају на отвореном простору.
- Lucilia cesar се назива златна зунзара по златно-зеленој боји тела. Ситнија је од претходних врста, дужине 7-10mm. Ларве се развијају у материјама у распадању, а могу се наћи у ранама човека и животиња и на лешевима. Може да изазове цревни мијазис, а исто тако и да пренесе узрочнике многих болести.
[уреди] Литература
- Догељ, В,А: Зоологија бескичмењака, Научна књига, београд, 1971.
- Крунић, М: Зоологија инвертебрата 1, Научна књига, Београд, 1977.
- Крунић, М: Зоологија инвертебрата 2, Научна књига, Београд, 1979.
- Крстић, Љ: Човек и микроби, Драганић, Београд, 2003.
- Маричек, магдалена, Ћурчић, Б, Радовић, И: Специјална зоологија, Научна књига, Београд, 1986.
- Матоничкин, И, Хабдија, И, Примц - Хабдија, Б: Бескраљешњаци - билогија нижих авертебрата, Школска књига, Загреб, 1998.
- Marcon, E, Mongini, M: Све животиње света, ИРО Вук Караџић, Београд, 1986.
- Петров, И: Сакупљање, препаровање и чување инсеката у збиркама, Биолошки факултет, Београд, 2000.
- Радовић, И, Петров, Бригита: Разноврсност живота 1 - структура и функција, Биолошки факултет Београд и Stylos Нови Сад, Београд, 2001.
- Ратајац, Ружица: Зоологија за студенте Пољопривредног факултета, ПМФ у Новом Саду и МП Stylos Нови Сад, 1995.
