Мојковац

Из пројекта Википедија

Мојковац је град у Црној Гори који се налази у долини ријеке Таре у подножју планина Бјеласице и Сињавине, а припада Брдима сјевероистоцног дијела Републике Црне Горе између националних паркова Биоградска гора и Дурмитор. Простире се на површини од 367 km² са око 11.000 становника.

Од Мојковца до Подгорице има 90 km, а до Београда 380 km. Мојковац је повезан са осталим местима Јадранском магистралом, жељезничком пругом Београд-Бар и регионалним путем за Жабљак-Пљевља. Надморска висина Мојковца је 820 метара, а надморске висине општине су од 750 до 2.033 метра. Кроз Мојковац протиче ријека Тара, чији је кањон други по дубини у свијету, а заштићен је код УНЕСКО-а.

[уреди] Историја

Мојковац је утемељен за вријеме владавине српског краља Уроша (1242-1276) у средишту жупе Брсково, која је била у саставу српске краљевине Рашке.

Познат је из тог периода српски сребрени новац који се ковао у Брскову, тако да ово мјесто постаје центар истоимене жупе, рударски и трговачки центар са караванском станицом између Котора и Новог Брда и конзулатом Дубровацке Републике.

У дугој и богатој историји народ Потарја је пружао отпор освајачима који су настојали да поробе ову област. Дизао је буне и устанке и борио се против стране силе и свих оних који су насртали на његову слободу.

Простор општине Мојковац са лијеве обале ријеке Таре ослобођен је 1878. године после Берлинског конгреса, а простор са десне обале 1912. године током Првог балканског рата, послије вишевјековне владавине Отомнанског царства. За Божић 1916. овде је вођена Мојковачка битка, гдје су брањена сјеверна врата Мојковца и Црне Горе, а тиме и повлачење српске војске у Првом светском рату. Сердар Јанко Вукотић се са својом војском одупрео се вишеструко надмоћнијој војсци Аустро-Угарске. У Другом светком рату 348 грађана Мојковца дало је своје животе за слободу, међу њима и 7 народних хероја. Спомен-обиљежја која подсјећају на славну прошлост овога краја се налазе у Мојковцу и у центрима мјесних заједница, образовних и културних институција (у центру града, непосредно код мостова на Тари, Гротуља спомен гробље, Мједено гувно, Градина на Брскову, на Бојној Њиви и др.).

[уреди] Привреда

Мојковац има основну и средњу школу, центар за културу са салом која има 300 сједишта, библиотеку са читаоницом и простор за развој културног аматеризма. Центар организује филмски фестивал Мојковачка филмска јесен, Мојковачки сабор на Преображење и др.

Здравствена заштита се организује стационарно и амбулантно у Дому здравља и у центрима мјесних заједница. Мојковац има стадион и спортску дворану за такмичење у фудбалу, рукомету, кошарци, одбојци и борилачким вјештинама. Планинари "Брскова" су изградили планинарски дом на Бјеласици. Ријеком Таром се сплавари. Организован је лов и риболов.

Привредни субјекти су дрвна индустрија у примарној и финалној преради, металопрерада, производња кожне и текстилне конфекције.

Хотел "Мојковац" има 80 лежаја (тренутно је закупљен за полицију), мотел "Равњак" у Бистрици има 18 лежајева. У области приватног предузетништва има око 200 регистрованих предузећа и самосталних радњи са 300 запослених. Укупно запослених има око 1.500 грађана, а на бироу за запошљавање евидентирано је 2.200 незапослених грађана. У области комуналне дјелатности постоји Јавна установа Градац која се бави водоснабдијевањем, чистоћом и локалним саобраћајем.

Развојни планови општине Мојковац базирају се на искоришћавању сопствених ресурса: пољопривреду – производњу здраве хране, шумарство – дрвопрерада и туризам са развојем постојећих капацитета, металопрераду, кожну и текстилну конфекцију. У области туризма валоризација постојећих капацитета кроз изградњу СКИ центра на сјеверозападној страни планине Бјеласице, за што постоје оптимални услови.

[уреди] Култура

Манастир Светог Ђорђа у Добриловини, најзначајнији културно-историјски споменик, спомиње се у записима из 1592. године, удаљен је 25 km од Мојковца у правцу Жабљака. Постоје и други објекти материјалне и духовне културе из прошлости:

Црква Светог Архангела Михајла у Штитарици,
Црква Благовијести у Пољима,
Црква Свете Петке – Ружица на Сињавини,
Цркве у Прошћењу из 12.вијека, која је реконструисана и коју је пископ Будимљанско-никшићки Јоаникије освештао на Тројичин дан 2004.
Започета је и изградња Храма Христовог рожденства у Мојковцу.