Моралност

Из пројекта Википедија

Моралност, или Морал, је скуп неписаних правила и обичаја који утврђују међуљудске односе и просуђују шта је добро, а шта зло. Морал је нешто објективно као облик друштвене свести, систем обичаја, навика, норми. То захтев друштва за одређеним понашањем, односно, принципима који одређују како нешто треба да буде. Он је релативан, није исти у свим друштвеним групама и историјским периодима. Централне вредности морала су: добро, исправно и праведно.

Сви морални појмови крећу ce око добра целине. Моралност почиње кад ce људи реше на удруживање и узајамну зависност и организацију; живот y друштву захтева да јединка неки део своје самосталности жртвује заједничком поретку, и напослетку добро целине постаје норма људскога држања. Кад ce једна група надмеће y зарађивању с друтом групом или ce против ње бори, онда она побеђује својим јединством, и моћи, и способношћу својих чланова да y тежњи за заједничким циљевима ходе здружено. То je циљ организације за којим свако друштво има да тежи, докле год жели да y животу остане.

Христос je учио: моралност je доброта према слабијима; Ниче каже: моралност je смелост јачих; a Платон вели: моралност je стваралачка хармонија целине.

Различита друштва имала су у различитим периодима различите моралне вредности, мада се између њих често може повући заједнички именитељ. Према гледању на различитост вредности и историјски развој морала постоје морални релативизам, морални апсолутизам и морални универзализам.