Молитва

Из пројекта Википедија

Према православном схватању, молитва је разговор са Богом и она чини садржај живота свих анђела на небу и свих светитеља. Она је срце свих врлина, најпре вере. Без молитве је немогуће разумети тајне православне вере, света у коме живимо, људи са којима општимо, без молитве, пре свега, нема ни праве љубави према Богу нити богопознања. Све тајне вере откривају се само молитвеном уму и чистом срцу.

Свети апостол Павле поручује нам: "Молите се непрестано". Сав живот Цркве је непрекидна молитва и непрекидно служење Богу.

Поред заједничких богослужења и молитава у којима учествују сви хришћани, постоје молитве које се односе на свакодневни породични живот и молитве које се упражњавају у тишини самоће. Молитве се могу поделити и на молитве хвале и слављења, молитве благодарности и молитве мољења.

Хришћанинов дан почиње и завршава се са молитвом, тако он самог себе и сав живот свој приноси Богу. Молитва претходи сваком послу, али и јелу, молитва помаже стишавању узбурканости душе, али изнад свега, молитва је пут приближавању и разумевању Бога, расту љубави према Богу и људима.

Не треба чекати да се учимо молитви само онда кад нам је Бог потребан, хришћански идеал је молити се непрестано, без напора - као што дишемо. Искуство многих великих православних молитвеника помаже нам да се, полако, испрва понављајући њихове молитве, учимо топлом и искреном разговору с Богом. Ипак, не треба заборавити савете светих отаца о молитви. Свети Јован Лествичник каже: "Дешава се да ме, када стојим на молитви, сусреће дело доброчинства, које не дозвољава одлагање. У таквом случају треба дати предност делу љубави. Јер је љубав изнад молитве."