Митохондријски геном

Из пројекта Википедија

Митохондријски геном је ДНК у митохондријама (м-ДНК) чија је укупна количина далеко мања од количине једарне ДНК, али није занемарљива зато што садржи гене важне за функционисање ћелије. Данас је познато више наследних митохондријских болести чији узрок је мутација гена на м-ДНК.

То је посебна врста ДНК слична прокариотској и по облику и по особинама неких кодона. Има способност репликације независно од репликације једарне ДНК, а и митохондрије се деле независно од деобе саме ћелије.

На м-ДНК налазе се гени који одређују синтезу 37 протеина које митохондрије користе за сопствене функције, а остале протеине узимају из цитоплазме. Приликом оплођења сперматозоид поред једра у јајну ћелију уноси и своје митохондрије али је њихов број далеко мањи од оног у цитоплазми јајне ћелије (код миша је тај однос 75 : 100 000). Тако се практично гени смештени на мДНК наслеђују само од мајке. Пошто се репликују независно од деобе ћелије онда се неједнако распоређују у кћерке ћелије после деобе. Ако геном посматрамо, укључујући и мДНК, као збир хромозомских и митохондријских гена онда у свим ћелијама постоји мозаицизам.

[уреди] Литература

Думановић, Ј, маринковић, Д, Денић, М: Генетички речник, Београд, 1985.
Косановић, М, Диклић, В: Одабрана поглавља из хумане генетике, Београд, 1986.
Лазаревић, М: Oгледи из медицинске генетике, Београд, 1986.
Маринковић, Д, Туцић, Н, Кекић, В: Генетика, Научна књига, Београд
Матић, Гордана: Oснови молекуларне биологије, Завет, Београд, 1997.

Prentis S: Биотехнологија, Школска књига, Загреб, 1991.
Ридли, М: Геном - аутобиографија врсте у 23 поглавља, Плато, Београд, 2001.
Татић, С, Костић, Г, Татић, Б: Хумани геном, ЗУНС, Београд, 2002.
Туцић, Н, Матић, Гордана: О генима и људима, Центар за примењену психологију, Београд, 2002.
Швоб, Т. и срадници: Основи опће и хумане генетике, Школска књига, Загреб, 1990.
Шербан, Нада: ћелија - структуре и облици, ЗУНС, Београд, 2001