Медоносна пчела
Из пројекта Википедија
| Медоносна пчела | ||||||||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
 |
||||||||||||||||||
| Таксономија | ||||||||||||||||||
|
||||||||||||||||||
|
|
||||||||||||||||||
| Apis andreniformis Apis cerana Apis dorsata Apis florea Apis koschevnikovi Apis laboriosa Apis mellifera Apis nigrocincta Apis nuluensis |
||||||||||||||||||
| Екологија таксона | ||||||||||||||||||
|
|
Медоносна пчела је врста пчеле која спада у ред хименоптера и подред апокрита. Од 20.000 познатих врста пчела, само шест до једанаест производи и складишти мед. Четири врсте имају традицију гајења од стране човека: Apis mellifera, (Западна пчела), Apis florea (мала пчела), Apis cerana и Apis dorsata. Оне се гаје још из времена Старог Египта.
Садржај |
[уреди] Порекло и развој медоносне пчеле
Медоносна пчела је врста инсекта који потиче из југоисточне Азије (укључујући Филипине). Први трагови медоносне пчеле нађени су на фосилу од пре 40 милиона година током Еокенског периода. Пре око 30 милиона година пчеле су развиле своју прву друштвену заједницу.
Apis mellifera, као најзаступљенија пчела, вероватно потиче из тропске Африке одакле се ширила према Европи и Азији. Назива се и Западна пчела. Постоји много подврста пчела које су се адаптирале на свој географски и климатски простор. 1622. године први европски колонисти доносе подврсту Apis mellifera mellifera у Америку. Амерички урођеници пчелу су називали "човеков бели лет".
[уреди] Пчеларство
Медоносна пчела је колонијални инсект ког обично негују, хране и тренаспортују пчелари. Још се зову апитераписти и берачи меда.
Медоносна пчела сакупља нектар и складишти га као мед у свом саћу. Нектар и мед стварају пчели енергију и помажу при развитку мишића за летење као и за загревање кошнице током зимског преиода. Медоносне пчеле такође скупљају и полен који снадбева пчелу протеинима за раст. Током дугог неговања пчеле од стране човека, она је развила способност да произведе више меда него што је то друштву потрено.
Пчелари обично припреме место (кошницу) за друштво где ће оно живети и складиштити мед. Основне врсте кошница које се користе на простору бивше Југославије су: АЖ (Алберти-Жнидершичева), ДБ (Дадан-Блатова), ЛР (Лангстрот-Рутова) и полошка. Постоји још читав низ врста кошница које се користе. Углавном се ради о кошницама које су пчелари сами изумели мислећи да ће с њима лакше манипулисати и да ће имати бољи принос меда.
Модерне кошнице омогућавају пчеларима транспорт пчела, селећи их с једног поднебља на друго, у зависности од цветања одређене медносне биљке.
У хладним поднебљима неки пчелари кошнице стављају у затворене просторе како би друштвима било лакше да презиме.
[уреди] Животни циклус
[уреди] Пчелињи произовди
[уреди] Опрашивање
[уреди] Мед
 |
За више информација погледајте Мед. |
[уреди] Восак
|
За више информација погледајте Пчелињи восак. |
[уреди] Полен
|
За више информација погледајте Полен. |
[уреди] Прополис
|
За више информација погледајте Прополис. |
[уреди] Млеч
|
За више информација погледајте Млеч (пчела). |
[уреди] Пчелињи отров
|
За више информација погледајте Пчелињи отров. |
[уреди] Непријатељи пчела
Главним непријатељима пчела се могу сматрати: пчелиња ваш, мрави, мишеви, птице, сви већи инсекти, сви загађивачи природе, дивље и домаће животиње, олује и ветрови и човек са нестручним и не савесним опхођењем.
