Лајковац
Из пројекта Википедија
Лајковац је место у Србији, у котлини средње Колубаре, формирана на левој обали реке, 69 километара од Београда Ибарском магистралом, а 27 километара од Ваљева. Место има око 4.000 становника, на наднорској висини од око 120м. Лајковац је седиште општине у Колубарског округа.
Једна од важнијих железничких станица на прузи Београд-Бар, врло живим аутобуским саобраћајем повезана са Београдом,Ваљевом,Чачком и другим местима.Лајковац је центар истоимене општине са више од 18.000 становника.Ратарство,сточарство,повратарство и воћарство најразвијеније су привредне гране у овој општини.Поред тога развијена су и индустријска предузећа-производња грађевинског материјала "Димитрије Туцовић" у Ћелијама,електромашински сервис "Елмонт" , површински угљенкоп "Тамнава-Западно поље".
Садржај |
[уреди] Историја
Варошица је настала проласком првог воза-легендарног "Ћире" кроз ово место. Било је то 1908. године када је Лајковац већ био одређен за железничку станицу узаног колосека Обреновац-Лајковац. Лајковац је убрзо и постао највећа железничка станица узане пруге у Србији, раскрсница за Чачак, Ужице, Вишеград и Сарајево, Ваљево, Аранђеловац и Београд. Био је Југославија у малом, јер је настањен железничарима са свих страна Југославије, па је и имао католичку цркву за железничаре те вере. Са нестанком "Ћире", Лајковцу су остале само успомене и песма у којој је ова варошица опевана "Иде Миле лајковачком пругом".
[уреди] Општина Лајковац
У састав општине Лајковац поред варошице лајковац улази и 18 насељених места: Јабучје, Боговађа, Непричава, Врачевић, Доњи Лајковац, Село Лајковац, Рубрибреза, Маркова црква, Ратковац, Придворица, Мали Борак, Скобаљ, Пепељевац, Словац, Степање, Стрмово, Бајевац и Село Ћелије.
[уреди] Излетишта и знаменитости
Село Боговађа са непрегледним шумама, благо заталасаним теренима, савремено опремљеним мотелом, летовалиштем Црвеног крста из Београда. Од објеката културно-историјске баштине посебно се истиче и манастир Боговађа у истоименом селу. Још давне 1567.године писали су преписивачи књига у манастиру, док се школа у манастиру помиње тек почетком 18.века. Пред Први српски устанак пером,књигом и сликом се у Боговађи бави архимандрит манастира Хаџи-Рувим Нешковић. У то време манастир Боговађа располаже са једном од највећих библиотека у Србији. Такође је ту седиште Правитељствујушћег Совјета народа Српског (прве српске владе) 1805.
У селу Ћелије налази се спомен-костурница палим борцима у Колубарској бици која се одиграла новембра и децембра 1914 године између српске војске и доста јаче,опремљеније и бројније аустроугарске војске. Најжешће борбе водене су баш на брдима у Ћелојама-Човци и Враче-брду.После рата,на остацима много старијег здања подигнута је црква Светог Ђорђа. Црквица је подигнута на рушевинама старог манастира из 13.века. У средишњем делу цркве,приликом радова на обнови манастира,пронађен је костур неког српског велможе из средњег века. Верује се да је Гргур слепи, син деспота Ђурђа Бранковића. Тренутно се врше радови на обнови манастира.
У селу Маркова црква налази се веома стара црква која потиче из средњег века.
