Колики је свемир
Из пројекта Википедија
Да би се могло одговорити на то питање, прво је потребно знати о којим удаљеностима се уопште ради. Значи постављају се питања: Колико је далеко Сунце или следећа звијезда? Колики је Млијечни пут? Колико су далеко следеће галаксије? Постоје ли друге, још даље галаксије или групе галаксија?
Садржај |
[уреди] Ивица сунчевог система - "Кућа"
Удаљеност до Сунца се може релативно лако мјерити. У данашње вријеме, једноставним радарским мјерењем до планета у сунчевом систему, се добију и удаљености планета до Сунца. Удаљеност Земље до Сунца је око 150 милиона километара или 8 свјетлосних минута (свјетлости треба 8 минута да стигне од Сунца до Земље). До Мјесеца су 400000 километара или мало више од свјетлосне секунде. Америчким астронаутима 60-тих година је требала скоро цијела седмица, да дођу до њега.. До Сунца или до Марса би требало прилично више - отприлике двије године. До Јупитера би свјетлости требало око 40 минута, а до ивице сунчевог система неколико сати при (познатој) брзини свјетлости од 300000 километара у секунди. То би била, фигуративно речено, наша кућа у космосу.
[уреди] Алфа Kентаури - "Кућни праг"
Од следеће звезде (Алфа Kентаури) нас раздвајају око 4.3 свјетлосне године. Значи, светлости да би превалила удаљеност од те звезде до нас, би било потребно 4.6 годинa. При подухвату одласка човјека на ту звезду, са сада најмодернијим и технолошки најразвијенијим ракетама, које би му омогућиле излазак из земљине гравитације (убрзање од познатих 11 километара у секунди ) и сунчевог система, би нам требало око 77000 годинa! То би био, опет фигуративно речено, праг пред нашом космичком кућом.
[уреди] Најближа црна рупа - "Двориште"
Од центра Млијечног пута, иначе, нама најближе црне рупе, нас дијели неких 25000-28000 свјетлосних година. Значи, ако би могли погледати у центар наше галаксије (Млијечни пут), што је немогуће због великих и тамних космичких облака који прекривају тај центар и спречавају нас у томе, видјели би свјетлост која је прије 25000-28000 година кренула са свог одредишта. Опет фигуративно речено, налазимо се испред прага наше космичке куће.
[уреди] 50 милиона свјетлосних година - "Преко улице"
Пречник Млијечног пута, пошто се Сунце налази негдје на ивици, износи исто око 100000 свјетлосних година. Један од ближих пратилаца Млијечног пута су Магелански облаци са удаљености од неких 165000 свјетлосних година од центра Млијечног пута. 1987. године је један канадски астроном са опсерваторије у јужној Америци, на паузи за цигарету и игром случаја, угледао досад непознату звијезду. Та звијезда је била толико свијетла, да је помислио да су то авионска свјетла. У ствари, је видио експлозију једне звијезде у Магеланским облацима - такозвану Супернову. Тај се догађај - видљив, као и сви догађаји у Магеланским облацима, само са јужне земљине полулопте, се у ствари десио прије 165000 година. Нама најближа галаксија, Андромеда, је од нас удаљена 2000000 свјетлосних година, и налази се заједно са нашом и другим галаксијама у Галактичком јату по имену Локална група. Пречник Локалне групе износи отприлике 40 до 50 милиона свјетлосних година. Са том удаљености, управо смо изашли из нашег космичког дворишта.
[уреди] До вирго групе - "Кварт"
Локална група у себи садржи неких 20-30 Галаксија, и све заједно се крећу према великој групи Галактичких јата тзв. "Вирго групи" која има пречник од неколико стотина милиона свјетлосних година. Тиме смо стигли само преко улице у нашем космичком граду.
[уреди] Куда иду галактичка суперјата - "Град"
Да би дошли у други кварт нашег космичког града, стижемо у Галактичка суперјата.. Она се састоје од више Галактичких јата и у себи броје више милиона Галаксија. Између Галактичких суперјата су велики празни простори који ништа не садрже. Многи астрономи, засад безуспјешно, покушавају да сазнају да ли се нешто налази у тим огромним празним просторима. Сва та Галактичка суперјата се крећу према једној тачки - засад непознатој маси која све привлачи. Самим тим смо коначно стигли - у наш космички град.
[уреди] Величина свемира - 13,7 милијарди година
По садашњим сазнањима, старост цијелог свемира се процјењује на око 13,7 милијарди година. Самим тим је дефинисана и његова величина.
