Камила
Из пројекта Википедија
| Камиле | ||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
 Bactrian Camel, Camelus bactrianus
 Dromedary, Camelus dromedarius
|
||||||||||||
| Таксономија | ||||||||||||
|
||||||||||||
|
|
||||||||||||
| Camelus bactrianus Camelus dromedarius |
||||||||||||
| Екологија таксона | ||||||||||||
|
|
Ако је коњ најплеменитија животиња коју је човек успео припитомити, с номадске тачке гледишта дева је свакако најкориснија. Без ње се пустиња као насељив крај не би ни могла замислити. Дева је номадов хранитељ, транспортно средство и предмет замене. Мираз младе невесте, цена крви, добитак на коцкању (maysir), богатство шеика, све се то процењује ценом деве.
Она је Бедуинов нераздружив друг, његов други ја (alter ego), његов и отац и мајка. Он пије њено млеко уместо воде ( коју штеди за стоку), он се гости њеним месом, покрива се њеном кожом, прави себи шатор од њене длаке. Њено ђубре он употребљава за огрев, а мокраћу као средство за јачање косе и као лек. За њега је дева више него »лађа пустиње«; она је особит дар Алаха (исп. Коран, 16 : 5—8). Да цитирам необично јак израз Шпренгера (Sprenger): »Бедуин је девин паразит.«
Данашњи Бедуини уживају да се о њима говори као о ahl al-ba'îr, народу деве. Мусил наводи да нема скоро ниједног члана у племену Ruwalah да није неком приликом пио воде из девиног бурага. У случају нужде или се стара дева убије или јој се гурне штап низ грло како би се изазвало повраћање воде. Ако се дева напила воде пре једног или два дана, текућина се да пити. Улогу коју је дева одиграла у економији арапског живота најбоље показује чињеница која говори да арапски језик поседује близу хиљаду назива за бројне пасмине и степене узраста деве, а с тим се бројем може такмичити једино број синонима који се употребљавају за мач. Арабљанска дева је у стању да без воде путује зими отприлике по двадесет и пет, а лети по пет дана.
Дева је била један од фактора који је омогућио рана исламска освајања јер је својим господарима осигуравала већу покретљивост него што су је имали седелачки народи, а тим и предност над њима. За калифа Омара се говори да је рекао: »Само онде Арапин има успеха где га дева има.« Полуоство остаје главни узгојни центар дева на свету. Коњи Наџда, мајмуни Хасе и деве Омâна уживају светски глас.
У прошлости су лов на бисере у Омâну и у области Перзијског залива, рудници соли неких подручја и индустрија дева били главни извори дохотка. Али, откако је почела експлоатација петролејских поља 1933. год., широка подручја рада повезана са петролејском индустријом постала су кудикамо највећи извори прихода. Петролејска поља Хасе убрајају се у најбогатија на свету.
Дева из северозападне Арабије, као и коњ, који је пореклом америчка животиња, доведена је у Палестину и Сирију приликом инвазије Мидијанаца у једанаестом веку пне., (Књ. суд. 6 : 5, исп. Пост. 24 : 64) изгледа да су први писани споменици о распрострањеној употреби ове животиње. У Египат је дошла с асирским освајањем у седмом веку пне., а у северну Африку с исламском инвазијом у седмом веку не.
[уреди] Литература
- The Manners and Customs of the Rwala Bédouins, New York, 1928, стр. 368
- Carleton S. Goon, Caravan: the Story of the Middle East, New York, 1951, стр. 61.
