Историја Новог Београда
Из пројекта Википедија
Садржај |
[уреди] Предисторија
У Крушевском поменику од 1713. године записано је да је село Бежанија постојало још за време турске владавине. Најстарији документи бележе да је у то време садашња Бежанија, односно територија општине Нови Београд, имала 32 дома, да би 1810. године имала 115 домова. у XVIII веку насеље је било искључиво српско, а после одласка Турака, за време Аустро-Угарске, насељавају се и друге националности: Немци, Мађари и Хрвати. Између два светска рата, територија садашње општине Нови Београд, се све више насељавала, тако да поред села Бежаније, ничу Ново насеље и Старо сајмиште. Пошто су ова насеља била углавном радничка, мења се и национални састав на овом подручју.
[уреди] Између два светска рата
Још у предратном периоду, из међу два светска рата, рађала су се идеје и стварали урбанистички планови о изградњи града на левој обали Саве, између Земуна и Београда. Очувани су планови о ширењу Београда на левој обали Саве из 1923. године. Планска изградња започела је 1924. године, када је почела изградња аеродрома, а нешто касније и фабрике "Рогожарски". Године 1934. поново је урађен урбанистички план који је обухватао садашњу територију Новог Београда, на основу којег је, на месту званом Старо сајмиште, изграђен и отворен Сајам 1938. године. Очувани су и други документи, као што је и примерак листа новина "Нови Београд" (изашао 17. јануара 1930. године у Земуну), чији је власник и уредник био Александар Врањешевић, затим низ докумената који говоре о изградњи Новог Београда. године 1933. формирано је удружење које је носило име "Удружење за улепшавање леве обале Саве - Нови Београд", а 1924. године кафана у Новом насељу, чији је власник био Петар Кокотовић, земљорадник из Бежаније, носила је "Нови Београд".
[уреди] Други светски рат
У Народноослободилачком рату становништво овог подручјеа је масовно учествовало. Од 6.000 становника, У НОБ-у је било више од 500 бораца, од којих око 330 у јединицама НОВЈ. Погинуло је 124 становника, од којих 94 бораца на фронту у јединицама НОВЈ. Стање на овој територији било је посебно тешко, јер је око 120 насељених припадника немачке националности ступило у оружане немачке окупационе формације. И поред великохг притиска окупатора и домаћих издајника, на подручју бивше бежанијске општине у току рата формиране су партијске ћелије, скојевски активи и народноослободилачки одбори и отпор непријатељу је пружан веома организовано.
[уреди] Почетак изградње
Идеје и жеље о изградњи Новог Београда, почеле су се остваривати после Другог светског рата, у новој Југославији. Изградња Новог Београда почела је 1948. године, када су омладинске радне бригаде, из свих крајева Југославије, јуришале на песак и мочвару. У првој години изградње, с почетком 11. априла 1948., учествовало је око 5.000 омладинаца. У 1949. години на изградњи Новог Београда учествовале су 22 омладинске и 22 фронтовске бригаде, са 33.000 омладинаца и омладинки и 25.000 фронтоваца. први радови били су ударање темеља Палате федерације, хотела "Југославија", стамбеног блока у Тошином бунару, Студентског града и других објеката. Прва фаза изградње Новог Београда трајала је до 1950. године, када је направњен прекид због економске блокаде и међународног положаја у којем се нашла Југославија.
[уреди] Београдска општина
Када је, 1952. године, формирана општина Нови Београд, до тада Х рејон града Београда, имала је 8.000 становника. Ради настављања и успешније изградње Новог Бепограда, у априлу 1956. године формирана је дирекција за изградњу Новог Београда. Од 1960. године поново је извршен јуриш на изградњу стамбених објеката, а 1962. године изграђен је и коначни регулациони план. Као трећа фаза изградње Новог Београда обелењена је 1968. година када су поново јуришале омладинске радне бригаде на изградњу стамбених и пословнох објеката. Од тада се Нови Београд изграђује и израста у савремени град.
