Индира Ганди
Из пројекта Википедија
Индира Пријадаршини Ганди (1917. - 1984.) (енг. Indira Priyadarshini Gandhi, (хинди: इन्दिरा प्रियदर्शिनी गान्धी) Премијерка Индије (1966.-1977.; 1980.-1984.) и једна од водећих личности Покрета несврстаних, чија је контроверзна политичка каријера завршила атентатом који су извели сикијски заверници.
Индира Пријадаршини Ганди рођена је 19. новембра 1917. у месту Алахабаду, као једино дете Џавахарлала Нехруа, касније првог индијског премијера. Дипломирала је на Висва-Бхарати универзитету у Бенгалу, а такође је студирала и на универзитету у Оксфорду у Великој Британији. Од ране младости активна је у омладинским, студентским и женским огранизацијама. Године 1938. придружила се Националној конгресној странци и постала активна у покрету за индијску независност. Године 1942. удала се за Ферозе Гандија, париског адвоката који је такође био активни члан странке. Ускоро након тога Британци су ухапсили обоје по оптужби за противдржавну делатност, те су провели 13 месеци у затвору. Када је Индија стекла независност 1947. године и Нехру заузео премијерско место, Индира је постала његова службена домаћица. Нехру јој се често обраћао за савете по питању националних проблема, а она га је пратила и на путовањима у иностранство.
Године 1955. изабрана је у извршно тело Конгресне странке (Радни комитет), постајући тако самостална национална политичка фигура. Године 1959. постала је председник странке на период од годину дана. Године 1962. за време кинеско-индијског пограничног рата координирала је активности цивилне обране. Након смрти његог оца у мају 1964. Ганди је постала министар информација и портпарол у влади Лала Бахадура Шастрија. Боравећи на тој дужности повећала је време емитовања радијског и телевизијског програма, омекшала цензуру и одобрила пројекат планирања породице преко телевизијских образовних емисија. Када је у јануару 1966. Шастри изненада преминуо Индира га је, након кратког прелазног периода, наследила на премијерском месту, а наредне године је изабрана на рок од пет година за премијерку у парламенту у којем је Конгресна странка имала већину. На изборима 1971. била је челна особа странке и освојила на националним изборима убедљиву већину гласова. Године 1975. оптужена је за мањи изборни прекршај за време изборне кампање одржане 1971. године. Остајући неокаљана у тој афери, оптужила је део своје странке да је покушава уклонити са положаја, и уместо подношења оставке у држави прогласила 26. јуна 1975. године ванредно стање, све док индијски Врховни суд није одбацио оптужбе упућене против ње.
Што је дуже боравила на власти, Индира је све више многе аспекте јавног живота у Индији стављала под свој строги надзор. Многи су у тим њеним потезима видели утицај њеног политички неискусног млађег сина Санџаја, коме се Индира све више обраћала за помоћ. Надајући се како ће тако показати јавну подршку свом режиму, организовала је у марту 1977. године опште изборе. Међутим не само да након проглашавања изборних резултата Индира Ганди више није била премијерка, већ није изабрана ни за заступницу у индијски парламент, а Конгресна странка је доживела страшан пораз.
На изборима у мају 1980. је Индира Ганди приредила спектакуларни повратак и оформила већинску владу. Након што је Санџај погинуо у авионској несрећи исте године у јуну, почела се све више ослањати на свог старијег сина Раџива Гандија, видевши у њему свог наследника. Дана 31. октобра 1984., након што је угушила побуну Сика, смртно ју је ранио Сик који је био припадник гарде задужене за њену сигурност. Након овог атентата, Раџив Ганди је вршио дужност премијера све до 1989. године. Он је убијен у јеку предизборне трке у Мадрасу 21. маја 1991. године.
