Жофроа де Вилардуен
Из пројекта Википедија
Шампањски маршал и историчар Жофроа де Вилардуен је своје детињство провео на двору француског краља Филипа II Августа. Истакао се као добар предводник франскуских коњаника у локалним сукобима, па га је краљ Филип 1191. године поставио за маршала области Шампање. Када су 1199. године избиле нове побуне у Шампањи, Вилардуен је одмах средио прилике.
За време Четвртог крсташког рата (1202-1205), војвода Трибо је изабран да буде предводник француских ритера у Венецији ради преговора са осталим крсташима. Заједно са Трибо-ом кренуо је и Вилардуен са својом војском. У Венецији су се крсташи договарали о заузећу Задра, а у тим договорима изненада је Трибо преминуо. Вилардуен одмах изабран за новог организатора француских ритера. Он је изабрао Бонифиција Монфератског за новог преговарача међу крсташима 1201. Вилардуен затим одлази натраг у Венецију 1202.где врши прикупљање осталих ритера. Након одлуке за напад на Цариград, Вилардуен као француски маршал учествује у првој опсади града. Ту је изабран за потенцијалног наследника Исака Анђела после заузећа престонице. Такође је у улози крсташког преговарача био послат у мисију договора са будућим византиским царем Алексијем IV Анђелом. Након пада Цариграда и успостављања Латинског Царства, Вилардуен постаје маршал провинције Романије и узима учешћа у помирењу цара Балдуина и Бонифиција Монфератског. Такође, као маршал учествује у походу на Бугаре 1205., а након пораза Крсташа код Хадријанопоља (данас Једрене) априла 1205. и пада цара Балдуина, повлачи се заједно са својом војском. За време владавине новог латинског цара Хендрика Фландријског, узима учешћа у поморској бици против Теодора Ласкариса и као награду за учешће добија посед у граду Месинопол, близу древног античког града Абдоре.
Након смрти Бонифиција Монфератског (1207), Вилардуен се заувек повлачи из војног и политичког живота. Одлази на свој посед у Месинополу где и умире 1213. године.
Као сведок крсташког заузећа Цариграда, написао је своје капитално дело "Conquesto of Constantinople"(Заузеће Цариграда) 1207. године. Вилардуен описује преговоре крсташа, своју мисију у Цариграду, свађе крсташа и сам чин заузећа Цариграда. Његово дело осим историјских, има и књижевне вредности, а свакако представља и најстарију француску књигу која је писана као проза. Књига је имала много едиција и прерада, а штампана је први пут у Паризу 1657. Вилардуен се доста подудара у писању са још једним учесником истог догађаја, пикардиским војсковођом Робертом де Кларијем и његовим делом "Освајање Цариграда".
