Енглески грађански рат
Из пројекта Википедија
Енглески грађански рат, понекад зван и Енглеска револуција је назив за низ оружаних сукоба који су се одиграли на Британском острву средином 17. века, а који свој извор имају у сукобу између енглеског краља Карла I. и енглеског Парламента.
Сукоб је био политичке и верске природе. Карло је наследио енглеско престо од бившег шкотског краља Јакова I. из династије Стуарт. Иако је био номинални поглавар Англиканске цркве, многи су га у Енглеској сматрали прикривеним католиком. Карло је такође сматрао да енглески владар, попут осталих у Европи тог доба, има божанско право владања и да нико, укључујући Парламент нема право доводити у питање његов ауторитет и одлуке. С друге стране у Енглеској и Шкотској у то доба наставио је да цвета протестантизам у екстремним облицима, укључујући пуританизам чији су представници стуартовску монархију држали раскалашеном и грешном.
Карлов покушај заустављања таквих тенденција у Шкотској довео је до тзв. бискупских ратова у којима је његова војска срамотно потучена, а Парламент одбио даљње финансирање војних операција те се Карло за помоћ обратио својим католичким поданицима у Ирској, што је 1642. године довело до стварања две војске – краљеве и парламентарне – које су се почеле сукобљавати једна с другом.
Рат је трајао три године и након почетног низа неодлучних битака дошла је до изражаја економска премоћ градова, који су подржавали Парламент, над селом које је подржавало краља. Парламентарци су имали већи елан, али и способнијег заповедника у лику Оливера Кромвела чијом је заслугом Карло коначно поражен и заробљен године 1645.
Три године касније, док је Парламент одлучивао о краљевој судбини, поновно је избила ројалистичка побуна – тзв. други грађански рат. Екстремисти у парламентарној странци су то искористили као прилику за пуч, па је Карло суђен за издају и погубљен године 1649.
Кромвел је после сузбио ројалистичке побуне на челу с Карловим сином Карлом II. у Ирској и Шкотској. То је имало особито тешке последице у Ирској, где је убијено око 30% становништва, а све земље у власништву католика су конфисковане и предане Кромвеловим ветеранима.
Као последица ратова Енглеска је постала република, односно диктатура на челу с Оливером Кромвелом. Иако је Кромвеловски режим нестао недуго након његове смрти те се Карло II. вратио на престо, рат је као трајну последицу оставио напуштање концепта о божанском праву краљева, па су сви будући енглески краљеви били присиљени владати уз благослов законодавне власти. Зато се сматра да је управо енглески грађански рат заслужан за стварање модерне демократије на Британском острву, односно концепта либералне демократије у данашњем западном свету.
