Дреница (предео)

Из пројекта Википедија

• Простран планински предјел у Јужној Србији, у рашкој области, који чине двије жупе: већа, на западној страни, у јако разгранатом порјечју горње Глине, лијевог изворног крака Бијелога Дрима до пријелаза у доњи ток (апсолутна висина око 500 м) у Метохији;

• Мања је жупа на истоку, око Седларске Реке, лијевог изворног крака ријеке Дренице, и даље око ријеке Дренице до села Доброшевца (апсолутна висина 560 м), одакле се ова између Чичавице на сјеверу и Голеша на југу пробија у Косово поље и притјече Ситници. Оба дијела, области везују се нижим развођем ријека Глине и Дренице у планини Девичу, На сјеверу је област затворена Мокром гором, на сјевероистоку Чичавицом. Пријевојем између ових двију планина област је везана с доњим Косовом код Митровице. На југозападу је Дреница током Глине спојена с Метохијом и преко ове с Прекорупљем, а на, југоистоку током Дренице најприје са жупом Лапушником, у јужном порјечју ове ријеке, затим са средњим и најширим Косовом око Приштине.

Дреница се први пут спомиње 1413, када је Ђорђе Бранковић, с мајком Маром и браћом Ђурђем и Лазарем, поклонио село Доброшевце манастиру Св. Павла у Св. Гори. Деспот Ђурађ (1427 —1456) је на Власи, притоци Глине ниже Лауше, подигао манастир Девич.

Већину становништва чине познати дренички Арнаути, који су знатним дијелом српскога поријетла. Многи Арнаути имају српска презимена и знали су за своје крсно име. У сваком дреничком селу има развалина српских цркава, а Арнаути су чували гробља својих предака из, времена, кад су били православни Срби и знали су за записе у дубовима од ранијих крстоноша. Топографска номенклатура и многи етнографски називи још су остали српски. Поред множине арнауташа има у Дреници и правих Арбанаса, досељених из Малесије и од Гаса. Малисори су се доселили као католици, па су се тек овдје потурчили. У Лауши има досељеника од Васојевића, из Црне Горе, који су овдје примили ислам, као и други, и затим се поарбанасили. Из Дренице је знатан број православних Срба избјегао у Метохију, неки почетком 20. века, а неки почетком 18 вијека и још раније. Бјежали су од арнаутских насиља и да се не би турчили. Главно насеље Дренице је Лауша. сједиште поглавара среза дреничког, која се сада зове Србица. У Дреници је после И. Св рата владала анархија, због многих арнаутских качака, али је она, послије погибије злогласног качачког вође Азема Бејте у Галици (1924), пресјечена.

Литература: Народна енциклопедија (1927 г.)