Врдник

Из пројекта Википедија

Врдник је село у средњем Срему, на јужним падинама Фрушке горе. Развило се на странама долинских потока што даје терену заталасан изглед. Врдник се налази на надморској висини 181-260 метара. Зато у Врднику има стрмих улица и кућа на развођима. Венац Фрушке горе штити Врдник од упада хладних ваздушних маса са севера. Због тога је овде клима топлија него у неким местима која су знатно јужније, али су експонирана ка северу.

Врдник је 1991. године имао 3.488 становника. По броју становника ово је друго насеље у иришкој општини, одмах иза Ирига. Такође, Врдник је најгушће насељено место у општини.

Врдник се први пут помиње 1315, а други пут тек 1702. године, кад се наводи као насељено место које је имало физиономска обележја карактеристична за већину фрушкогорских насеља. Дуго се развијао уз истоимени манастир, а већинско становништво чинили су досељеници са свих страна, који су представљали најамну радну снагу на имањима манастира. За развој Врдника од највеће важности било је откривање налазишта мрког угља и почетак његове експлоатације. Рудник је отворен 1804. и експлоатација је трајала до 1968. године.

У Врднику је поред пољопривреде развијена индустрија и туризам. Такође постоји реална могућност реактивирања рударства.

У попису фрушкогорских манастира из 1753. године се наводи да је основач манастира Врдник (који се зове и Раваница) кнез Лазар, мада историјски извори не потврђују да је он заиста ктитор манастира, као што је ктитор Раванице у Србији. Манастир се први пут поуздано помиње 1589. године.

Још један значајн историјски споменик је Врдничка кула. Истраживања су показала да темељи потичу из римског доба. Према неким подацима, градитељ је био римски цар Пробус већ 287. године. Касније изграђено утврђење од којег је остала данашња кула настало је у XIV веку, према подацима мађарских историчара. Ово утврђење имало је улогу заштите Врдника од напада освајача.