Винчанска култура

Из пројекта Википедија

Предложено је да се овај чланак или један његов део споји са чланком Винча – Староевропска баштина. (Разговор)

Предложено је да се овај чланак или један његов део споји са чланком Праисторијска Винча. (Разговор)

Фигурина

Винчанска култура представља рану културу Европе (између 6. и 3. впне.), која се простирала на простору Дунава у Србији, Румунији, Бугарској, на простору Македоније, локалитетима у осталим деловима Балкана, као и у деловима средње Европе и Мале Азије.

Праисторијски локалитет Бело брдо је на самој обали Дунава и представља светски познато археолошко налазиште са остацима, великог неолитског насеља, у културном слоју дебљине 10.5 m и захвата површину од 10 хектара. У току ископавања, које је започео 1908. професор Београдског универзитета др Милоје Васић, откривене су бројне куће, земунице са остацима материјалне културе праисторијског човека.

Сваки од наталожених праслојева, који обележава поједине фазе живота у Винчи (у раздобљу од око 4500. до 3200. пре наше ере), садржи праве ризнице најразноврснијих предмета: оруђе и оружје од камена и кости, посуђе за свакодневну употребу, богато декорисане ритуалне вазе, велики број антропоморфних и зооморфних фигурина изузетно упечатљиве стилизације, накит од разних врста ретких и скупоцених материјала и безброј других предмета и уметничких дела израђених у самој Винчи или прибављених из удаљених области - из средње Европе, доњег Подунавља или са Медитерана.

Откривени предмети данас се могу видети у Народном музеју у Београду, Музеју града Београда и Винчанској збирци на Филозофском факултету у Београду. Винчанска култура простирала се око 4000. године пре наше ере, на територији већој од територије било које неолитске културе у Европи. Поједина њена насеља премашила су величином и бројем житеља не само сва истовремена неолитска насеља, већ и прве градове знатно касније настале у Месопотамији, Егеји и Египту.

Посуде

Винчанска култура била је у зениту развоја до 3800. године пре н.е. - отприлике, све док се нису појавиле заједнице које су развиле нове привредно-друштвене односе, засноване на сточарству и обради бакра и злата.

Генералним урбанистичким планом развоја Београда, приобални појас Дунава у зони Винче проглашен је Археолошким парком. Поред археолошког налазишта, Винча је позната и по манастиру Ваведење из XV века, као и Институту за нуклеарна испитивања "Винча".

За организоване туристичке посете Археолошко налазиште "Бело брдо" отворено је током целе године. Туристичка организација Београда организује редовне обиласке налазишта.

[уреди] Писмо

Ови симболи су нађени на много места широм источне Европе, највећи део у Винчи поред Београда, већина је стара између 6500 и 8000 година, што их по мишљењу неких научника чини најстаријим писмом.