Битка код Гадалете

Из пројекта Википедија

Битка код Гадалете
Део Исламскe инвазијe Западне Европе
Време: 19. јул 711. Локација: код реке Гадалете, јужна Шпанија Резултат: Одлучна муслиманска победа Узрок битке: {{{узрок}}} Промене у територији: {{{територија}}} Цивилне жртве: {{{цивилне жртве}}}
Сукобљене стране
Визиготи	Мавари и Арапи Омејидског калифата
Заповедници
{{{заповедник1}}}	{{{заповедник2}}}
Јачина
20.000 -30.000 војника	7.000-9.000
Губици
непознато	непознато
{{{подаци}}}

Битка код Гадалете одиграла се 19. јула 711. на реци Гадалети на јужном делу Пиринејског полуострва. То је била одлучна победа Муслимана (Мавара и Арапа) над Визиготима, тј Визиготским краљем Родериком. Том победом почиње исламско освајање Шпаније, Португала и дела Француске. Маварска инвазија Шпаније започела је 30. априла 711., а победом код Гадалете отворен им је пут потпуном освајању Шпаније, јер су у тој бици страдали најважнији визиготски племићи и велики део племства краљевског двора.

[уреди] Увод

Краљ Визигота Родерик дошао је на власт 709. после свргавања претходног краља Витиза. Присталице и рођаци претходног краља побегли су у Сеуту са оне стране Гибралтара на обали Африке. Ту су склопили савез са гувернером Сеуте, а онда су затражили помоћ Мавара. Тиме су се Мавари умешали у један династички сукоб.

Маварска инвазија Шпаније започела је 30. априла 711. искрцавањем Тарика ибн Зијада са 1700 људи. Касније се придружују други, а генерал Тарик ибн Зијад долази до Картагине. Визиготски краљ Родерик био је заузет борбама против Баска и Франака на северу Шпаније. На вести о маварској војсци Родерик се враћа са севера да се суочи са нападачима. Сусрећу се на југу Шпаније близу реке Гадалете. Ту се 19. јула 711. развила битка која је променила историју Европе за седам векова.

[уреди] Битка у којој страда готово све визиготско племство Шпаније

У тој бици муслиманске снаге је предводио Тарик ибн Зијад, а Визиготско племство краљ Родерик. Муслимана је било 7.000 до 9.000, а Визигота око 25.000. Визигота је било много више, али велика неслога је владала у редовима те војске због династичких сукоба. Део војске је дезертирао, а део отворено издао. Оба крила Родерикове војске су побегла, а центар се дуго борио.

Цвет визиготског племства је ту сасечен. Главни део дворског племства је нестао. Последице су биле страшне и за Шпанију и за Европу. За Родерика се не зна да ли је погинуо у тој бици. Само мали остаци визиготске војске побегли су до Есиха близу Севиље. Али и ту су их Мавари опколили и присилили на предају.

[уреди] Последице

Визиготско краљевство је било дезоријентисано и без икакве организације након те битке. Намесник Омејида у Северној Африци Муса ибн Нусаир шаље 712. додатних 12.000 војника, тако да Мавари заузимају Шпанију за 5 година. Једино је визиготски племић Пелајо из Астурије побегао Маварима, па се побунио у Астурији и основао краљевство Астурију, коју је очувао победом 722. у бици код Ковадонга. Шпанија је остала готово без визиготских племића. Преживело визиготско племство је побегло код Меровинга у Франачку.