Арнулф Карантанијски

Из пројекта Википедија

Арнулф Карантанијски или Арнулф Корушки (850-8. децембар 899.) био је краљ Немачке (887-899), краљ Италије (896.-899.) и цар Светог Римског Царства (896.-899.). Члан је каролиншке династије Источне Франачке (Немачке), која се одвојила Верденским споразумом 843. Арнулф је незаконити сина Карломана Баварског.

[уреди] Свргавање Карла Дебелог

Најпре је добио војводство Карантанију, када је Карломан Баварски 880. поделио царство дајући Лудвигу Млађем Баварску, а Карлу Дебелом Италију. Одрастао је у Карантанији, тако да су га Карантанци сматрали својим војводом.

Одиграо је водећу улогу у свргавању цара Карла Дебелог. Уз помоћ племства постаје краљ Немачке 887. Карло Дебели је тада тражио само неколико краљевских кућа у Швабији, што му је Арнулф одобрио.

[уреди] Битке против Нормана

Током власти имао је неколико успеха, али сви успеси су били кратког даха. Нормани су дошли до Лотарингије и 26. јуна 891. крај Мастрихта су жестоко поразили немачку војску. Арнулф је тада скупио војску и 1. новембра 891. крај Левена је нанео огроман пораз Норманима. Хроничари кажу да од мртвих Нормана није могла река да тече. После те победе на том подручју је изградио замак.

[уреди] Борбе против Велике Моравске

Покушао је више пута да заузме Велику Моравску. Велика Моравска је била огромна словенска држава, која је обухватала данашњу Чешку, Словачку и Мађарску. У почетку није имао никаквог успеха у борбама против Велике Моравске. Арнулф се 892. обратио Мађарима да му помогну против Велике Моравске. Мађари су у почетку помагали, а онда се 894. окрећу против Арнулфа, тако да је Арнулф био принуђен да води мировне преговоре са Великом Моравском. Током 895. Бохемија се одвојила од Велике Моравске и постала вазал Немачке. Склопљен је споразум између Арнулфа и бохемијског кнеза Боривоја. Боривој је склопио тај споразум да га Арнулф не би нападао.

[уреди] Неуспешна владавина Италијом

Папа Формоз га позива у помоћ да би се решио Ламберта и Гија Сполетског. Помогао је папи и постао је краљ Италије и цар Светог Римског Царства 896.. Међутим Италијом је могао владати само док је лично боравио у њој. Чим би се удаљио из Италије већину Италије би заузели присталице Ламберта Сполетског или Беренгера Фриулског.

Умро је 8. децембра 899. Наследио га је малолетни син Лудвиг Дете, који је умро 911. и био је последњи представник династије Каролинга у Немачкој.

Претходник: Ламберт Сполето	Свети Римски Цар (896 - 899)	Наследник: Луј III Слепи
Претходник: {{{пре2}}}	{{{списак2}}}	Наследник: {{{после2}}}
Претходник: {{{пре3}}}	{{{списак3}}}	Наследник: {{{после3}}}
Претходник: {{{пре4}}}	{{{списак4}}}	Наследник: {{{после4}}}

Претходник: Карло Дебели	Краљ Немачке (887 - 899)	Наследник: Лудвиг Дете
Претходник: {{{пре2}}}	{{{списак2}}}	Наследник: {{{после2}}}
Претходник: {{{пре3}}}	{{{списак3}}}	Наследник: {{{после3}}}
Претходник: {{{пре4}}}	{{{списак4}}}	Наследник: {{{после4}}}

Претходник: Ламберт Сполето	Kраљ Италије (896 - 899)	Наследник: Луј III Слепи
Претходник: {{{пре2}}}	{{{списак2}}}	Наследник: {{{после2}}}
Претходник: {{{пре3}}}	{{{списак3}}}	Наследник: {{{после3}}}
Претходник: {{{пре4}}}	{{{списак4}}}	Наследник: {{{после4}}}