Андреј Тарковски

Из пројекта Википедија

Андреј Арсенијевич Тарковски (рус. Андре́й Арсе́ньевич Тарко́вский) (4. април 1932. - 28. децембар 1986.) је био руски филмски и оперски режисер, писац и глумац. Многи га сматрају једним од најзначајнијих и најутицајнијих руских филмских уметника и једним од највећих режисера у светској историји кинематографије.

[уреди] Стваралаштво

• Убице (1958) - први филм који је снимио као студент, базиран на причи Ернеста Хемингвеја.
• Концентрат (1958) - други студентски краткометражни филм
• Парни ваљак и виолина (1960) - дипломски филм на академији, сценарио писан заједно са Андрејем Кончаловским
• Иваново детињство (1962) - добитник златног лава за најбољи филм на фестивалу у Венецији 1962.године
• Андреј Рубљов (1966) - епски филм о животу најпознатијег иконописца свих времена Андреја Рубљова
• Соларис (1972) - научно-фантастични филм по роману Станислава Лема
• Огледало (1975) - аутобиографски филм о кључним сценама из живота Тарковског.
• Сталкер (1979) - инспирисан новелом Пикник покрај пута аутора Бориса и Аркадија Стругатског
• Путовање у времену (1982) - документарни филм са Микеланђелом Антониониом о снимању филма Носталгија.
• Носталгија (1983) - поетска патња за породицом, животом и отаџбином
• Жртвовање (1986) - филм о визији нуклеарне катастрофе и човековом одговору у духу на њу.

[уреди] Цитати

• Тарковски ( у књизи Вајање у времену ) :

„Циљ сваке уметности је ... да објасни људима разлог за њихову појаву на овој планети; или, ако не да објасни онда бар да постави то питање. “

({{{2}}})

Овај незавршени чланак Андреј Тарковски, везан је за глумце. Користећи правила Википедије, допринесите допунивши га.