Амалтеја (сателит)
Из пројекта Википедија
 Црно бела фотографија коју је забележила сонда Галилео |
|
| Откриће | |
|---|---|
| Овај сателит је открио | Едвард Емерсон Барнард |
| Откривен је | 1892. |
| Карактеристике орбите | |
| Удаљеност од Јупитера | 181.400 km |
| Период рееволуције | 11h 57,4min. |
| Нагиб | 0,388° |
| Природни је сателит | Јупитера |
| Физичке карактеристике | |
| Величина | 166,9km |
| Маса | 7,43×1018 kg |
| Густина | 1,8 g/cm3 |
| Гравитација | 0,066 m/s2 |
| Гравитација (Земља = 1) |
0,00673 |
| Период ротације | 11h 57,4min. |
| Нагнутност осе | ° |
| Рефлексни фактор | 0,05 |
Амалтеа је трећи познати јупитеров сателит. По римској митологији Амалтеа је била нимфа која је малог Јупитера хранила козијим млијеком. Открио га је Бертнард 9. септембра 1892. године у Лицк-ом опсерваторију користећи 36-то инчни (91 cm) рефлектор. Амалтеа је посљедњи сателит који је откривен директним посматрањем (за разлику од фотографије). Амалтеа и Хималиа су пети и шести највећи Јупитерови сателити али су само једну-петнаестину величине Европе. Амалтеа је најцрвеније небеско тијело у сунчевом систему. Претпоставља се да је црвена боја резултат сумпора који је дошао са Иоа.
Прије се сматрало да величина и нерегуларан облик имплицирају да је Амалтеа релативно јако, тврдо тијело. Али, мјерење његове масе током прошле Галилејеве (свемирска летјелица) орбите говоре другачије. Изгледа да је Амалтеина густоћа приближна густоћи воде и пошто вјероватно није да је сачињен од леда највјероватније је гормада шљунка са много шупљина.
Као и Ио, Амалтеа исијава (зрачи) више топлоте него што је прима од Сунца (вјероватно ради струјних валова које долазе из Јупитеровог магнетног поља).
Амалтеин пречник је 189 километара а удаљеност од Јупитера 181.000 километара.
