Himzo Polovina
From Wikipedia
Dr Himzo Polovina је rođen 11. martа 1927. u Mostaru, u kavrtu Donja Мahala, а preminuo 5. avgusta 1986.Bio je prikupljač pesama, interpretator, tekstopisac, kompozitor, odličan poeta i doktor - specijalista neuropcihijatar.
Mnogi smatraju da je on najprominentni pevač i sakupljač cevdalinki svih vremena. Polovinin sakupljački i interpretatibni rad starogradske (malovarške) pesme se karakteriše kao autentično muzičko nasleđe Bosne i Hercegovine. Njegovo duboko razumevanje i znanje duha sevdalinki ostavilo je veliki trag u bosanskoj kulturi.
Kao dečak je sticao prva pevačka saznanja od svog muzikainog oca Mušana, koji je veoma dobro svirao sargiju. Otac Mušan je voleo pesmu pa bi Himzu sa svojom braćom i sestrama poređao ispred sebe i terao da pebaju u jedan glas. Često ih je savetovao da idu u Muslimansko društvo ITIHAD.
Pored značajnijeg učešća u dramskoj sekciji M.D. ITIHAD tu je usavršio afinitet svojih recitatorskih mogućnosti. To je bilo između 1935. i 1940. godine. Pred sami Drugi svetski rat je prišao učenju violine kod poznatog profesora i majstora violina poreklom Čeha, Karla Malaceka.
Bio je član folklornog ansambla RKUD Abrašević, od 1947. godine do odlaska u Sarajevo. Sa pomenutim ansamblom odlazi na turneje po selima i gradovima bivše Jugoslavije. Voleo je bogatstvo narodnih nošnji, pa ih je češće koristio na javnim nastupima i kao pevač.
Godine 1950. kao student Medicinskog fakulteta bio je član Studentskog KUD Slobodan Princip - Seljo, a nastupa i sa KUD Ivo Lola Ribar, KUD Proleter, ZKUD Vaso Miskin - Crni, KUD Miljenko Cvitković, te za amaterska društva koja su imala muzičke multietničke programe.
Tokom svoje pevačke karijere završava studije medicine i postaje doktor specialista - neuropsihijatar. U praksi uspešno primenjuje metode psihijatrije, socioterapije i muzikoterapije. Užem krugu medicinskih stručnjaka poznati su njegovi naučni radovi iz pomenutih oblasti objavljenih u stručnim publikacijama. Bio je cenjen lekar u Bolnici za mentalnu rehablitaciju Jaromir u Sarajevu cve do svoje smrti.
Pored šprah felera glasa r uspeo je zagolicati muzičke stručnjake pesmom: Mehmeda je stara majka karala (u kojoj imaju samo dva r). Tada se u Radio Sarajevu pevalo uživo. Toje bilo u januaru 1953. godine kada su ga kolege nagovorile da se prijavi ha audiciju pevača. Primljen je i dobio izvrsne muzičke stručnjake koji su vodili račund da od Himze naprave vrsnog umetnika.
Himzo Polovina je u estradnoj karijeri proveo više od trideset godina. Nastupao je u zemlji i inostranstvu prenoseći slavu narodne pesme, a posebno sevdalinke. Snimio je dvadesetak gramofonskih ploča koje su dostigle milionske tiražem kao i nekoliko audio kaseta visoke muzičke vredosti. Napravio je veliki broj arhivskih shimaka za Radio Sarajevo. Često je nastupao na koncertima priređenim u humanitarne svrhe, po bolnicama, domovina penzionera, iznemoglih i starijih osova, domovina za napuštenu decu, klubovima lecenih alkoholičara itd.
Polovina je pet godina pauzirao ha Radio Sarajevu zbog nesporazuma sa ljudima te kuće. Slušaocima je za tih pet godina nedostajao Himzo Polovina. Tražili su ga i upućivali žalbe Radio Sarajevu. U Radio Sarajevu su govorili da način nevanja Himze Polovine ne odgovara koncepcijama i stilu koji heguju. U međuvremenu, jedan savezni žiri, ocenjujuci pevač napodnih pesama, dao je visoku ocenu Himzi Polovini, naročito ističući njegov stil i afinitet prema višim estetskim vrednostima u sadržaju pesme. I žiri je kao i slušaoci bio impresionirah kada je Himzo, kao to samo on ume, tiho i osećajno, zapevao: Nevjera je tuga golema na srcu...
Himzo je pevao skoro o svim gradovima Bosne i Hercegovine, o lepom gradu Višegradu, o postanku Banja Luke, o Saraj Bosni - Sarajevu divnom mestu, o Tuzli koju je opasala guja, o hairima koje gradi Mehmed pasa Sokolović no Bosni...
Za svoju umetnost primio je mnoga priznanja, među kojima: Estradnu nagradu BiH i bivše Jugoslavije. Njegove bitrine krase srebrne, zlatne i dijamantske ploče, diplome i mnoga priznanja koja je za života primio.
Prilikom njegovog poslednjeg koncerta, u Plavu (Crna Gora) 5. avgusta 1986. godine, umro je od posledica srčanod udara. Poslednja pesma koju je otpevao bile je Emina.
Sahranjen je u groblju bare u Sarajevu.
Nakon smrti, Himzino muzičko delo ostaje još popularnije, te mnoge radio stanice i disko kuće presnimavaju njegove muzičke materijale i emituju ih.
Bio je oženjen sa fikretom Medošević. Imao je kćerku Rubinu i sina Edmira.
Zahvaljujući Himzi Polovini mnoge zaboravljene pesme su ostale zabeležene za sva vremena. Neke od njih su i:
- Dvore gradi Komadina Mujo
- Čudna jada od Mostara grada
- Ikindija, sunce zalazaše
- Poletjela dva goluba
- Jutros prođoh kroz čaršiju
- Voljelo se dvoje mladih
- Otvor' vrata od hamama
- Poljem se vija Hajdar delija
- Mila majko šalji me na vodu
[edit] Spoljašnje poveznice
- Интернет страница посвећена Химзи Половини - Sadrži citate Himze Polovine kao i mnoge stihove koje je otpevao.
- Часопис "Мост" - povodom 13-godišnjice smrti Himze Polovine
