Gaj Sempronije Grakho

From Wikipedia

Gaj Sempronije Grakho (lat. Gaius Sempronius Gracchus, umro 121. st. e.), bio je rimski državnik, nastavljač reformske politike svog starijeg brata Tiberija Sempronija Grakha.

Agrarna reforma koju je 133. st. e. pokrenuo Tiberije Grakho nastavila se sprovoditi i nakon njegove smrti, ali su je veleposednici ometali svim sredstvima. Sukob sa senatskim staležom naročito se zaoštrio kada je 123. god. st. e. Gaj Grakho bio izabran za narodnog tribuna. On je bio izvrstan govornik, o čemu svedoče i sačuvani fragmenti njegovih govora. Takođe je u sprovođenju reformi bio još odlučniji od svog brata. Dve je godine uzastopno biran za tribuna, i za to je vreme na njegov predlog narodna skupština izglasala nekoliko važnih zakona.

U interesu gradskog plebsa donet je zakon o žitu, po kome je svaki plebejac mogao da lično kupuje žito po izuzetno jeftinoj ceni. U interesu seoskog plebsa u punom je obimu obnovljen agrarni zakon Tiberija Grakha. Da bi pak pridobio vitezove (equĭtes), koji se do tada u Rimu već profilisao kao ekonomski izuzetno jak stalež (ordo), Gaj je sproveo zakon o provinciji Aziji, koji je uveo desetak u oblasti bivše Pergamske kraljevine. Ubiranje ovog poreza je gotovo u potpunosti prepušteno vitezovima, koji su tako dobili neograničene mogućnosti za ekonomsku eksploataciju ove bogate istočne provincije. Sudski zakon je takođe imao veliki značaj za vitezove: po njemu, u stalnim sudskim komisijama za pretresanje slučajeva zloupotreba u provincijama trebalo je da zasedaju vitezovi, a ne senatori. Tako su zapravo vitezovi dobijali kontrolu nad upravom koju su u provincijama vršili senatori. Poseban značaj Gaj je pridavao osnivanju novih kolonija, pre svega na mestu Kapue i Tarenta, ali i na mestu stare Kartagine, gde je trebalo da se osnuje kolonija Junonija i naseli oko 6.000 ljudi.

Gaj nije uspeo da i po treći put, 121. god. st. e., bude izabran za tribuna. Optimati su počeli da sve snažnije napadaju zakone donete na Grakhovu inicijativu. Iste je godine pokrenuto i pitanje kolonije Junonije jer je osnovana na zemljištu na koje je 146. st. e. bačeno prokletstvo, a iskorišćeni su i glasovi o nepovoljnim znamenjima koja su se navodno ukazala pri osnivanju kolonije. Konzul Lucije Opimije sazvao je skupštinu da ukine zakon o Junoniji. Međutim, sednica skupštine ubrzo se pretvorila u oružani sukob u kome su život izgubili Gaj Grakho i oko 3.000 njegovih pristalica.

Tokom sledeće decenije reformske mere braće Grakho koje su uvedene u korist siromašnih gradskih i seoskih slojeva stanovništva bile su velikim delom ukinute, premda je dotad sprovedena raspodela zemlje, pretvorene u privatnu imovinu, privremeno ojačala rimsko seljaštvo. Odredbe Grakhovih zakona kojima je data izvesna politička moć viteškom staležu nisu se mogle dirati iz političkih razloga, te su one opstale kao glavni rezultat Gajevog tribunata. Izgleda da su sudovi za zloupotrebe u provincijama radili bolje nego ranije, a bilo je uvedeno i nekoliko drugih značajnih sudova, kao i povremeni ad hoc sudovi u kojima su uvek sedele i sudije iz viteškog staleža.