Јован Атанацковић

Из пројекта Википедија

Јован Атанацковић (Неготин 24. март. 1848. — 9. август. 1921. Београд), генерал српске војске.

Завршио је гимназију у Неготину и 9.10. 1865. ступио је у Војну Академију. Унапријеђен је у чин артиљеријског потпоручника 1.1. 1870, затим у капетана 2 класе 2.8. [1876]], ђенералштабног капетана 1 класе 21.3. 1878, ђенералштабног пуковника 1.11. 1892, ђенерала 6.12. 1897, пензионисан је 10.8. 1900, реактивиран 20.11. 1902, и поново пензионисан 31.3. 1906.

Био је водник пољске батерије до 1872, од тад до 1875. командир ћупријске народне батерије, 1875 командир I брдске батерије, 1879. ордонанс-официр краља до 1881. у главном генералштабу, до 1882. био је шеф штаба артиљеријске бригаде, од 30.10. 1882. до 15.11. 1883. шеф штаба дивизије стајаће војске, а од тада командант 11. батаљона, па командант шумадијског пјешадијског пука. У рату 1876. био је командир друге пољске батерије, па друге тешке батерије тимочког артиљеријског пука, затим шеф штаба Крајинске војске. У рату 1877—1878 био је помоћник шефа штаба дринског кора и шеф штаба дринске дивизије. 1885. постао је шеф оперативне канцеларије штаба Врховне Команде, а 1900 г. министар војни.